Istočnik

Стр. 238

Вр. 10

Које царском, које државном припомоћи. а које прилозима побожних вјерних обновљене су и поправљене 4 цркве. Осим ових података тша у шематизму још три чланка, који о разорењу манастира цетињског, о зетском господару Ђурђу II. И Косову, и о равници Солилама говоре. — На крају књиге су јавне благодарности и списак извјешћа, која се ради тачног управљања еиархијом од подручних јој органа перијодично носити имају. Из ових података се види, да је и овај шематизам савјесно и брижљиво уређен. Морамо међутим истаћи да је штета, што ни ове године не нађосмо по,латака о броју брачних парова, удоваца и удовица. д им Ј анковц } )1

Јавне благодарности. Високо заједничко миниетарство у Бечу путем економата земаљске Вллде, благоизвољело ]е даровати борачкој цркви шљедеће свете књиге: 1 у кадифи, сребром оковато Еванђеље, 1 апостол, 1 служебник, 2 требника (I. и II. дио), 2 октојиха (I. и II. дио) све у сходном фином повезу. Високом дароватељу испред две и по хиљаде душа ове иарохије изричем најусрднију благодарност на очинском провиђењу и бризи^око уца§ређења наше скромне богомоље. К. В а р о ш, 27. априла 1902. Парох: Л. 11. Ожеговнћ.

Од краљевства босанског па на овамо, нијс у Котор Варошу бпло српске цркве. — Свако которско мјесто у нагоој домовини има српску богомол>у до овог Мјесто ово скоро су почелп Срби насељавати. Први овдашњи Србин трговац јесте г. Миле Спасојевић којн овдје ради 25 година. Срећа му, а и трговачке прилике учиниле су, те је и своје момке учинио данашњим трговцима, који сачињавају котор-варошку српску ошптину, што му на част има служиги. Овај вриједни, карактерни и свима хришћансЕ «о-српским врлинама украшени муж, положио је темељ посганку српске цркве у Котор-Варошу поклонивши за градњу исте на најкраенијем полсжају вароши наше, своје земљиште од 8 дунума коју је и у овдашњој грунтовници дао превести. Земљиште вриједи око 1000 круна. На овом племенитом, и по будућност овог мјеста знаменитом дару, испред свега православног народа овдашњег изричем Ти српеки Добротворе Г. Миле Спасојевићу јавно и свечано, пред Богом, и благодарним Ти Српством, најусрднију захвалност, те кличем: Живпо основатељу српске которварошке цркве! Нека Ти Господ платац буде, што нијеси закопао таланте што си их од Њега примио. „Борио си се за будућност свога рода — бољу, у цркви, у друштву и на бојном пољу." Котор-Варош, 25. априла 1902. Парох: Лазар 11. Ожегови!!.