Istočnik

Кр. 11.

источник

Стр. 251

заједничкога. Нзегова сумња никако није била плод тајне љубави према грјешним наклоностима. То је била природа готова на свако самоодрицање, и он се не само није бојао трпљети за истину, но је шта внше био готов смјело пћи на смрт. „Хајдемо и ми да умремо с њиме" самоодрицајући рекао је он својој сабраћи апостолима, кад они сви ћутаху и бејаху у неодлутности. (Наставиће се).

Проповијед на Духове. Во имја Оца и.Сина и свјатаго Духа. Побожни слушаоци! Роспод наш Исус Христос на посљедњем свом земаљском растанку са својнм ученицима — што смо га на Спасов дан достојно прославили — заповиједио им је, да се не разилазе из Јерусалима, већ да иричекају, док им пошаље Утјешитеља, св. Духапа тек послије тога, ,;Ј ,а се разиђу широм свијета, да уче све народе његовој св. науци, да их крсте у име свете Тројице, (Мат. ^28, 19.) Послушни ученици одазваше се запонијестп свога преблагог учитеља и жељно ишчекиваху свети догађај силаска Духа божијег. И збиља у дан старозавјетне Педесетнице сиђе Дух свети у виду огњених језика на апостоле — Господ је извршио своје обећање! И ми се, браћо, ево данас зато искуписмо у овом светом дому, да прославимо тај особити дога^ај, то чудесно пзвршење Христовог обећања; искуписмо се, да прославимо успомеиу тога изванреднога дана, кад је Дух свети у виду огњених језика апостоле необичним способностима озарио. Особит је то допфај био и изванредан, а по Христову свету цркву одлучан. Сироманши рибари постадоше носиоци свете идеје; људи незнатни по положају и спреми постадоше међу најученнјим најученији, они скромни и бојажљиви људи постадоше неустрашиви и убједљиви проповједници. Јест, Христови ученици обдарени небеским даром, светим Духом, разишли су се, да проповиједају свету Христову науку. Озарени и просвијетљени светим Духом и могоше да учине онако њешто величанствено, као што су учинили. Подигли су колос над колосима, величину над величинама — раширили су Хришћансгво преобразили свијет! Благословен јеси Христе Боже наш, који си јавио премудре ловце, пославши им светога Духа и њима уловио сву васељену! (Т ропар) Колико је човјечапство хришћанством добило, једва се да до стојно описати. Перо је слабо, а ријеч немоћна да вјерно опише и