Istočnik

Бр. 11.

ИСТОЧНИК

Стр. 245

спиритизма природннм узроцима, камо спадају: разне тајне мађије, несвјесна и нехотична мицања мишића учасника сеансе, властита брзина руку медијума, разне механичке справе, као и вјештина погађања мисли. Што се пак тиче побуда за произвађање преварних дјеловања. то оне могу бити или у користољубивим цијелима медијума или у прирођеној конституционалиој склоности некојпх личности к преварама. Угледну још ролу нгра на спиритистичким сеансама самообмана меднјума и присутних ентузијаста, који се налазе под упливом предумишљене мисли (идеје) о општењу са становницима другога свијета. Као што се пз психологије знаде под ушшвом владајућег расположења л.уди могу падати у халуцинацнје, које могу узети епидемички карактер. Макс Нордау у својој књнзи „Изро^ење" казује, како је у Паризу године 1870. гомила л>уди од 10 хпљада виђела снојим очима и чнтала телеграм, прилијепљен на један ступ сале париске бурзе, о пооједи Француза над Нијемцима. А фактично није бнло никаквог телеграма; он се свима само причинио. Нужно је при томе примјетити, да пспхично стање учасника и још већма саме околности спиритистичких сеаиса помажу само@бману: нервна напетост и усредсређење мислн на једном нредмету у сред мрака и тишине, доводи до фантазирања и визионерства: ту се рађа своје врсте хипнотизам, у коме главну улогу игра оно, што себи човјек уврти у главу и што му вјешто уврте у главу медијуми, који и јесу тајни органп сеанса По томе не подлежи сумњи, да многе чудесне појаве у областн спиритпзма, као н. пр. шнчезавање намјештаја, мицање тешких предмета, појава свијетлих фигура и т. сл. јесу резул1 ати хиинотичног стања учасника сеансе. Истраживања доктора Бреда у области хипнотнзма иоказала су, да су људи са усредсређешш (хармонијом) складом ума и жиннм уображењем способни под упливом у главу уврћеног увјерења, опипати, намнрисати, чути и виђетн све, што очекују. Данашња истраживања школа у Паризу и Нанту фактички потврђују, да хипнози склоне лпчностн држане у споменутом пажљивом стању, кадре су шфетн и иамирисати цвијеће, кога ту иема, кадре су јести уображене јагоде и воће, пити из иразннх бокала виио, које називљу драгоцјеним, уз то са свима знацима видљиве насладе, а тако исто виђети илн не внђети различите предмете и људе, већ по томе, како им је сугерираио. Ва осиову овога многи хипнотизирани налазећи се под упливом сугериране идеје могу разговарати са људима, којпх ту нема, али су уображени, које они „добро" виде, а иијесу међу тим кадри да виа,е и да чују својих најближих с/сједа; каткад