Istočnik

Стр. 278

источпик

Бр. 12

се молити, да оздрави њено упуче." И док су два љекара посматрала развој болести, дитле се стара мајка Богу молила и са пуно поуздања по кући радила п спремала за свијетле ускршње празнике. И наступила је страшна ноћ, кад је по мишљењу двојице љекара требало да смрт наступи. Оан су бд-или код дјетета, а старе мајке није ту било. Али гле, прошао је страшни час, и как> су се зачудили, кад видјеше на дјетету промјену п знаке побољшања — болест се обрнула. Погледагае боље, а дијете уморено од болести слатко је заснало и лагано и правилно дише, сања нешто лијепо и блажен осмјејак игра на уснама и оку његову. Пропаст је прошла, смрт је мимоишла, дијете је било ваи сваке опаености. Похиташе брже, да обрадују стару мајку, и как > је на|јоше ? У собици њезиној скинула је икону Мајке Божје, запалнла је воштаницу пред њом, и с вјером и надом топло јој се молила, да оздрави унуче њено. Од силпа напора, утруђено молитвом п опхрвано сном клонуло је старо тијело њено, али је ноуздану молитву старе мајке чуо Бог и Богородица. И кад је пробудише и вратише се дјетету, у тај мах зазвоншпе јутрења звона оглашујући свијету васкрсење и жнвот. На умилну пјесму ускршњих звона прббудило се дијете и весело гледаше око себе по соби. „П1та то звони тако лијепо?*' — упита присутне. „Данас је Ускрс, храно наша! — одговорише му, а дијете се зарадова: ,.А хоћу ли добпти данас црвено јаје ?" —- пнта радосио. Стара мајка његова тврдо је вјеровала у милост Божју, да ће њено унуче оздравнти, па му је спремила ускршње радости. И док су отац и мати премишљалп, катсо дпјете да обрадују, стара мајка његова пружала му је већ била лијепо црвено јаје, и радосно га по здравила: „Христос воскресе, дпко мајкнна!" Треба ли зар љепшега доказа, колико може учинити тврдо увјерење човјеково. Такву вјеру, наду и љубав, као што је имала мајка овога дјетета мора пратити успјех. Гдје престану снаге људскв! гдје клоне рука и вјештина изнемогне, ту наставља свемогућа сила Божја. Бадава су ова два љекара напрегли све силе своје, узалуд су превртали књиге тражећи лијекове против љуте бољетице, кад ниједна мисао њихова није се Бога сјетила, кад ниједан уздах њихов није Бога потражио. Сличан случај мало час наведеног-а. И отац болеснога дјечка, о коме прича данас св јевавђеље доводио је спна ученпцима Христоеим, али га не могоше излијечити за нсвјерство своје. Да се преселимЈ мислима с овога догсфаја у ближе и иовије вријеме. И давас, браћо, има болести разлнчитих врста, али једпа болест тешка је, опаспа и жестока, која нас тешко мучн и огњем пали, и та је болест, тпко рећи општа, јер сви патимо од ње, а то је —