Istočnik

Бр. 15.

ИОТОЧНИК

Стр. 37.4

(х) тев-к ј)дд8јтса, В лдгодлтнла, кгакда тк<?ц 111 . . . Тобом се радује, тобом се поноси, Благодатна, свако створење Божје. Ето какво блаженство и величину, љубазни моји, заслужи пресвета Дјева Марпја: Не само што јој се клањају и служе све створене Богом разумне и добре твари на небу и на земљи, него јој се и радују, љуб је п поносе се њоме. Бити само господарем царем, саставља већ по себи величину, али бити уз то још предметом радости подаипка, заслужити од њих себи поштовање, видјетп да свако вољно и усрдио испуњава своје обвезе — није ли то за цара врхунац савршенетва и величине ? Таква је управо величнаа и свете Богородице! Будући царицом свега овијета — видљивога и невидљивога, она уједно с тим служи предметом праве, истините радости за све, којп могу да разумију и који примају доброчинства Шезина. Оту/а се праведно говори у пјееми, да се поноси и радује њоме свако створсње Божије на небу и на земљи, и даље тумачи се какво створ^ње Божје: аггелскЈи соворТ! и чмок-кческТн род к . . . (>") тЕК'к рлд8етсА . . . аггмскУи соворт^ . . . Вцдитегслушф}цп моји, „аггмскТи соворпк" свп анђели поносе се с Богоматером, каО г оном, која заслужи особиту благодат и милост од Бога ро^ењем Спаситеља нашега, усљед чега јави се најближом учасницом у спасењу нашем. И баш спасење наше и јесте најглавнији узрок, што се Богородицн свп аиђели радују. Они сами, свакако, као безгрјешап немају властите потребе за спасење, но радују се за нас по своме саучешћу и по љубави својој према нама. Радују се, што нам је враћена могућност на првобитно блаженство, да опет заједно с њима постанемо способни, да осјећамо и небеску радост и с њима да славимо и хвалимо Бога. А радујући се нашему спасењу, ан^ели се свакако, радују и поносе се Оном, која прими тако блиско учешће и сарадњу у том дјелу великоме. Када, по ријечи Спаситељеиој, бива радост пред апђелима Божјим за једнога грјешника, који се каје («Лук 15, 10), тада можете себи представити, драги моји, каква радосна и благодарно-похвалпа чусгва пробуђују се у нама прп погледу на Ону, која свима људнма откри и дарива пут ка спасењу! СУ тек'к рад8«тсА . . . челок-кческТи род г к . . . Када мили слушаоци, — свп анћели имају побуде да се радују Владичици нашој, тада колпко више нмамо узрока ми смртни људи, да јој се радујемо! Па све и да не споменемо Њезина доброчинстка према нама, већ сама висина, величина и слава, које Она тијем достнже, што се удостојила да буде Мајком Богочовјека, — побуђују све човјечанство, да јој се радује јер је: Она украсила и узвисила сву човјечију природу, и постала славом земље и неба, славом све васељене, похвалом свију нас, или