Istočnik

Вр. 15.

ИСТОЧНИК

Стр 363

Приврженици еиглеског учењака пођоше указаним путем п постигоше, како им се чиии, неликог открића наиме: да је човјек постао из мајмунског рода н да је најсавршенији мајмун. Као најрјеччтпји проповједници оваке — по човјека кобне хинотезе јавише се Хексли 1 ) н многи други. Али нама, ипак, ннје иотребно да се на Дарвинове ученике обраћамо, јер је сам њихов учител* подстакиут од својих учеиика прогласио за исгину крвно сродство човјека са мајмуном у свом другом дјелу: „Тће 01%'т. оГ 8рес1еа" 11ошто су иак у гшменутом дјелу нзнесени сви докази, којих је само могуће било скупити ради потврде теорије о постанку човјека од животиња, то смо дужнн да то дјело врло пажљиво, а неиристрасно промотримо. Рлавна мисао Дарвинова завршује се у том, да нема основне, битне разлике између човјека и виших животињских родова; да је човјек могао постићи, као што је фактпчки и постигао, све своје особпне и одлике обичним развићем оних истпх сила и способпости) које п животиње имају. Па проучимо мисли енглеског учењака и потрудимо се оцијенити његова испитивања и доказивања. . Човјек је сличан животињама по својој тјелесној организацијц — то је прва теза Дарвинова. Све кости нашег скелета могу се сравнитн са одговарајућим костима мајмуиа, нетопира или туљана. Исто се тако може рећи о мишићима, крвним сасудима и о унутрашњости. Мозак у његову обиму, формн п кривинама исто тако представља сличност са развићем мозга у орангутанга. Човјек је наклоњен да прими од животиња неке болести п. пр. бјесноћу, оспице и др., дочим су жнвотиње пзложене многим болестима, које су својствене човјеку, као н. пр., катару у плућима, запаљењу цријева, катару у очима и др. Ови појави говоре боље од сваког микроскопа о сличностн крви у човјека и животпња. Затим су пам животнње а нарочпто мајмуни блиски по својим нервима вкуса; тако су мајмунп лакоми на чај, каву и друга жестока нића, те према томе је нервни систем код њих устројен апалогно нервима човјека. Даље, чов ; "ек се развија из ембрија, који се пи у чем не разликује од ембрија других животињаСам замјетак човјека у првом перпјоду свога бића једва се може разликовати од замјетка у других кичмењака. Наношљетку, ако некн органи, којих имају животиње, нијесу развијени у чсвјека, ипак се налазе у њега, али само у рудиментарпом стању; кожа у животиња јв покривена длаком или вуном, чега у човјека нема; животиње ммају реп, а у човјека се налази зачетак ропа н др. Једиом ријечи, у апа*) Написао је дјело: „ х 1овјеков положај у реду органеких бића."