Istočnik

Бр. 19.

ИСТОЧНИК

Стр. 469

нова 2, Синова Корејевих 10, п Асафових 12 псалама. Али, осим ових 100 псалама којих се натпис јасно види у тексту јеврејског Псалтира, можемо ми према досад горе изложеном одредити писце још од 6 псалама и то: I, ГГ, XXII, 1 јХХ и ОТТТ који припадају Давиду, а један т. ј. ХЕП. Синовима Корејевим; у свему дакле познати су нам писци од 106 псалама, а од 44 остала псалма писци су нам посве непознати. Истина, код неких псалама од овпх 44 стављени су натписи и то име Агеја и Захарије, а над једанаест име Давидово. Код оних псалама пак од ових 44, код којих никико није у натппсу пме писца јављано, претпоставља се, да су ови псалми постали и написани у разно доба, а по карактеру њихове садржине, тачно, јасно и поуздано никако се неда одредити, кад и у које доба је који од ових псалама постао. А по садржини и карактеру и оних псалама над које су ГлХХ-ца грчких тумача св. Писма Метали име Агеја и Захарије, као и Давида, видИ се јасно да их нијесу шима баш као писцима приписивали, него више ради ознаке, да ови псалми имају карактер Ђ имитаци)е и или пак, да јасније означе она лица, која су их врло радо у разним приликама употребљавала. (Наставиће оо).

Књиткевне оцјене и прикази. Архитандрит Јован Рајић 1726.—1801. Од Димитрија Руварца. Ср. Карловци. Сржка манастирска штамиарија 1902. 8°. Стр. 238. (Прештампано из г Бранкова Кола. и ) Децембра мјесеца прошле године навршило се сто година, како је у манастиру Ковиљу (у Бачкој) преминуо знаменити богослов иисториксрпски архимандрит Јован Рајић. Стогодишњица смрти његове изазвала је читаву малу литературу у нас. Часописи и новине српске донијеше поводом тога спомен-дана веће или мање чланке о Рајићу, па и ми у „Источнику'**) нашем, одадосмо достојну пошту заслужноме и великоме мужу, чији спомен прослављаше узајамно и црква и наука српска. Но између тијех јубиларних чланака мален је број таквих, који би питање о значају Рајића колико-толико напријед покренули. Задаћу ову тешко бјеше донекле извести, а то поглавито са разлога тога, што не имађасмо довољно прикупљене грађе за оцјену живота и рада овога заслужнога и знаменитога човјека. С друге опет стране изискује се и много знања и труда, да се достојно и тачно вриједност његових појединих литерарних радова оцјени. Такву н. пр. тешкоћу наТш ће будући испнтивач при оцјени Рајићеве историје, а поглавито њенога првога дијела. Тај дио историје његове, на који у осталом и сам Рајић много полагао није, тежак је у толико, што је Рајић различитим и заплетеним путевима успио, да баци коликотолико свјетлости на најстарију историју јужнијех словенских народа. Помоћна средства, која је он при обради тога одјељка употребио, многобројна су, но још су значајније грјешке, које на сваком кораку у одјељкутоме гретамо. Задаћа је критичког испитивања да утврди, колико је грјешака фактично сам Рајић починио, а колико је опет од тадашњих резултата науке усвојио, која у то доба још не бијаше вјешта, да са знаменитим помоћним средством за тај перијод стари, а наиие лицгвцстиком, оперише. *) Видн „Иоточвик" за г. 1901. стр. 533.