Istočnik

Стр. 536

источиик

Бр. 22.

досадио старцу, и сад он тражи дружбу с Вогом. И Бог обраћа лице своје ономе, ко њега тражи. Господ Исус, који је посјећивао с љубављу за вријеме свог земаљског живота старе куће сиромаха, готов је и сад с радошћу ступити у биједну, опалу кућу старачкога тијела. Свјетлост обасја ту кућу, а слатка бесједа с Господом не ће умукнути у н>ој. То је младост у старости! И како има много стараца, који су пошли путем спасења тек онда, кад су због слабости постали неспособни да живе за свијет! Како је много таких, који су потресени страхом суда Божјега први пут тек у старостн и који су тек тада могли оцијенитп спасоносну моћ страднња и смрти Богочовјека, осјетили нужду у милосрђу Божјему! И тако, честити старче, не роптај на немоћи и болести, својствене твоме узрасту, већ боље, захвали се за њих Господу. Оне —■ нису сво већ добро за тебе, јер ти напомињу близу смрт, располажу на кајање и помажу, да се, према рушењу спољашњега човјека, обнови унутрашњи. Но старост је и у другом погледу, неодвисно од спојених с њом немоћи и болести, велико благо. Има стараца, који не држе до тога блага ништа, ко]и се стиде бијеле косе сввје, представљају се мла^има него што јесу, умањују број година својих и срде се, кад им се спомене доба живота њнхова. Али има и младих, који не поштују њихову старост и исмијавају их. И старци, који се стиде старости, и млади, који их не поштују, раде неопростиво, јер дуг живот по св. писму и по здравом разуму, јест велшса чест, коју треба да цијенимо код себе и код других. Стар Леш отиЛи у гроб, као гито се жишо сноси у сшог у своје вријеме (Јов. 5,26), рекао је Јову један од пријатеља његових, цртајући тијем блаженство човјека, који се смјерно покорава вољи Божјој. Присподоба, која много значи ! Старост — то је стог снопља, зрела и пожњевена жита. То значи, да је старост испуњење цијељи земаљског живота, вијенац њезин, исто тако, као што је стог снопља вијенац труда пољодјелчева. Ови трудови не би достигли своје цијељи пропали би узалуд, кад не би посијано сјеме донијело плода, кад не би суша или хладноћа дали да пшеница дозре на пољу : исто тако и живот људски не би достигао својега одре^ења, ако би се прекинуо пре времена, и ако човјек не би на тај начин успио да учини све, што би требао да учини на оном мјесту, гдје гајепоставио промисао божја> ако не би успио постићи она достојанства, која могу бити плодом само дуга живота. А која су то достојанства? — Искуство или разборитост, И успјех у добродјетељном животу. (Наставиће со).