Istočnik

— 191 —

обманама покварених и неваљалих људи. Наука је одатле, да човјек не треба да вјерује свачијем уљуљкивању, већ да испита човјека добро какав је, прије него што му повјерује и преда му се. Не треба бити неповјерљив, али не треба ни сваком слијепо вјеровати. Но с друге стране лако је пријеварног човјека познати. Чим ти ко стане у очи хвалити твоје врлине, узносити те и ласкати ти, знај, да не чини то бадава, па буди на опрезу! Неће те нико лако преварити, ако будеш паметан, јер пријевара не куца на врата паметном човјеку. Памет и пријевара не могу једно поред другога бити. Зато је најлакше преварити неразумно дијете. Пријевара је ро|јак лажи, само је опаснија од ове. Па као што се лаж брзо открије, тако и пријевара изиђе на видјело. Чувај се, да не будеш жртва пријеваре, а још вшпе се чувај, да сам не постанеш пријеваран! Пријевара ником није добра донијела Моментано се може њом човјек помоћи, али му то није с благословом, већ на затор и проклетство, а пред људима на велику срамоту и зазор. Који другог вара, вара дакле сам себе. Саћуваћеш се, да сам не постанеш такав, ако свагда будеш избјегавао приливу, ма и најневинију, да свог ближњег оманеш и ако свагда будеш мислио, говорио и радио само оно, што је право и Богу мило. Мужа иријеварна гнуша се Тосиод (Пс. 5, 7). Ле жели да будет лукав, јер Ле се лукави истријебтии! (Пс 36, 8—9). Избави ме, Боже, од човјека лукава/ (Пс. 139, 1). Уснама својим заводи нетријатељ и много гааиуЛе и слаткорјеко говори: очима својим илаче, а у срцу мисли, како да ше рине у јаму и кад уварда згодно вријеме, не може да се насиши крви. Ако си у зло иао, ту је он веЛ ирије тебе и као бајаги иомаж,у(',и ти иодсијеца ти иету (Сирах 12, 15—17). Чувајте ее, да вас ко не иревари! (Мат. 24, 4; Марко 13, 5). Зли људи и варалице наиредова&е на горе вара/уЛи и варајуЛи се (II. Тимот. 3, 13). Одбаците сваку пакост и сваку иријевару и лицемјерје и завис.т и сва оиадања! (I. Петр. 2, 1). „Нема веКег искушења, него намјерити се на пријеварна човјека. Пријеваран је човјек страгинији од сваке звијери, јер се звијер иоказује онаквом, каква јесше, а овај често скрива свој отров иод кринком смирености и врлине, те /е јако шешко иозиати и одбраниши се од његова лукавства и (Св. Јов. Злат, Бееј. на псал. 119).