Istočnik

бво ни ово Стадо наше нашом кривицом није чврсто, већ га сваки вук може распудити ?! Гдје је она љубав, која треба да нас веже за нашег Пастира; гдје је она оданост, она приврженост, она усрдност, којих би требали имати изобиља према Спаситељу свом? Вукова има на све стране: ту ти је зло друштво, ту сваковрсни грвјеси, свакојака наука, која је све прије, само не наука; ту су сваковрсне примаме, које те завађају, да окренеш ле^а Спаситељу своме —- све су то вуци грабљивци, жељни у плијен душа хришћанских. А и најамника има доста на све стране; искушача ћеш наћи на сваком кораку. Шта више сами родитељи и старији, који треба највећма да се брину око своје дјеце, у много су случајева најамници, који из наопаке љубави родитељске пуштају узде свом дјетету, док оно најпослије не постане изгубљена, заблудјела овца. Дјетету је лако заблудјети. У лакомислености својој учини и дијете и младић, а често и заведени, многи гријех. Колико пута ви згријешите и протнв своје вјере и својих родитеља, учитеља, школе и закона! Већином се то примијети, па вас поправљамо. Али има прилике, да дијете и сакрије гријех свој од свог старијег. Да ли је такво дијете у каквој добити — знадете сами. Просудите, шта би било од н>ега, да сваки дан сакрије само један гријех? Какав би то човјек био ? — Скроз покварен, који би у потоји гријешио и штетио све своје ближње. Ви сте сад у оном добу, у коме се оддучује, какви ћете бити као људи. Сад се вашем карактеру удара темељ. Као нов земљан суд што задржава дуго у себи први мирис, којим је био напуњен, тако ће и вама остати до у старост као тековина много од онога, што сад научите и на што се научите. Научите ли се у младим годинама поштењу, побожности, карактерности, једном ријечју врлини, бићете и људи честити. А жели ли само који од вас — сачувај Боже, дч, и уради — сад што непоштено, некарактерно, тај нека у себи гледа у будућности пропалицу. Држите ли се из малена Цркве и хришћанске науке, бићете и као људи срећни, јер ма какве да вас буду незгоде пратиле у животу, побиједиће те их све уз јаку религиозну свијест. Ваше је доба најзгодније, да се назовете Христовим овцама, јер ко да је незлобив, невин, добар, понизан, побожан, сваком добру приступачан и прилагодљив, ако не младић и дијете? А дај Боже, да се по срцу свом увијек узможете звати дјецом и кад људи будете, јер нема љепше човјеку похвале, него кад му кажу: чист као дијете! Ми, ваши старији, улажемо све своје силе у то, да од вас начинимо што боље људе. А хришћанска вас религија непрестано у том