Istočnik

— 62 —

*

26. 0 међусобној љубави, Синови једног оца, чланови једне породице. удови једног тијела, сатрудници на истом труду треба да се међусобно пазе и љубе. Све смо то ми хришћани једно другом, па не само ми, него и сви људи међусобно. Сви ми треба да се међусобно љубимо. И они људи, који не вјерују хришћанску вјрру, труде се, да нађу начина, како би се међусобно помагали. И они дижу болнице, прилажу на добротворне цијели и т. д., а колико прије тек хришћани треба да његују узајамну братинску љубав! Христос је основао нову религију, религију љубави и тако је зава^ене људе зближио једне другима. Основно начело Његове религије јесте љубав, а љубав је уједно и најмоћније средство, којим се може све на свијету постићи. Гдје не помаже сила, лукавство и пријевара, ту љубав може. Сила, лукавство и пријевара рађа зло, љубав цвјета срећом и напретком. Насиље ругаи, љубав диже, снажи и кријепи; неслога раздружује, љубав здружује, злоба пакости, љубав чини добра. Еад не би у свијету било љубави, не би било никаквог реда. Међусобно повјерење, тај темељ, на ком се оснива наш заједнички живот, јесте и треба да буде израз наше међусобне љубави. Дужни смо љубити један другог и ради себе и ради Вога. Бог љуби људе па и ми треба исто тако, јер тим показујемо љубав према самом Богу. У чему се огледа међусобна љубав? — У трпљењу, милосрђу 1 предусретљивости, помагању, некористољубљу, благости, цоброћудноети, у радовању напретку наших ближњих, у сталности према пријатељу, вјеровању у поштену ријеч ближњега, чувању интереса наших ближњих, саосјећању, правди, праштању и т. д. Ако је глађпн ненавидник твој, нахрани га хљеба, ако је жедан, напој га воде, јвр тако скуиљаш на његову главу огњено угљевље! Приче 25,22—23; Рим. 12, 20). Дијели гладнима хљеб свој и сиромахе без крова уведи у куЛу своју; ако видиш гола, одјени га и не ирезри ближњег с.вога! (Исаија 58, 7). Ако иринесеш дар свој олтару и ондје се оиоменеш, да брат швој има нешшо на же, остави ондје иред олтаром дар свој и иди иа се иомири најирије с братом својим, иа онда дођи и иринеси дар свој! (Мат. 5, 23—24). Да будете синови Оца својега, Који је на небесима, јер Он заиовиједа Свом супцу, да обасјава и зле и добре и даје дажд ираведнима и неираведнима! (Мат. 5, 45). Љуби ближњег свога као самог себе! (Мат. 22, 39).