Istočnik

— 76 —

с тим, шга помаже вјера, колико шкода ненјерје. А још ме тјера да вам о том говорим и то, што многе од вас знам као малу дјецу још, што се сјећам, како сте с радошћу некад ранили на јутрењу, како сте се отимали, који ће се „облачити", који ће читати Аиостол, што се сјећам, како сте с пуним грудима и невиним срцем узносили хвалу Богу, што вам је дао, да појише славу Његовц и како сте Га молили, да вас удостоји: да се цио дан иоучавате иравди Његовој. Па сјећајући се тога, прелијећем погледом својим преко вас и као са неком зебњом питам се: да ли ћете сви и као људи задржати ону невину ревност своју и оно чисто дјетињско срце своје? Морам да се тако питам, јер сте ви сваки даи, на сваком кораку извржени приликама, које могу лако у вама зачети невјерје. Ја ћу вам набројати неколико узрока невјерју па ћете и сами видјети, да добро морате пазити на своје владање и своје васпигавање, да не постанете и ви некад „род невјеран". Ми се бавимо науком, то нам је посао. Што се више њом бавите, тим боље за вас, јер тим имате вигие јамства, да ћете постићи ону сврху, ради које се мучите и трудите. А наука често хоће да заведе у страну, у невјерје, — не она сама, него површност у њој. Права, дубока, добро схваћена наука не одва^а од Бога: та још до данас нису људи пронашли никакав природни закон, никакав природни догађај, никакав заправо научни резултат, којн би их одвраћао од Бога, већ баш напротив и небеса и сва ирирода казује нам славу Божју и дивно уређепи свод небески и нехошице нас нава^а на иомисао о Богу (Пс. 18, 1). Али при свем том има много људи. који се сматрају научењацима, па су дошли дотле, да су одбацили вјеру и пригрлили невјерје. Како људи постају материјалистима, рационалистама и т. д. ? Морамо рећи — науком својом. Али та наука вије права, то је површност и надутост. Застанеш у науци пред неким ироблемом, који ти се чини да није у складу с вјером, — па зар си зато одмах и не испитавиш дубље овлаштен, да кидаш скезу, која епаја човјека с Богом? Вама зацијело импонирају науком својом ГБутн, Кеплер, Ампер, Паскал..све највећи природословци и наутењаци; па они се нијесу стидјели вјере у Бога, већ су јавно исповиједали, да што чонјек дубље улази у науку, тим се више Богу приближава. А кад се наука криво схвати одвађа доиста човјека у невјерје, а то му је права несрећа и овога свијета и онога. Од те ћете се несреће сачувати, ако науку пригрлпте чисту и неискварену, ако се не поводите за сваким самозванцем, који хоће да своју мудрост прода као неиогрјешиву , који неће да свој суд подвргне Божјој мудрости.