Istočnik

Стр. 78

И С Т 0 м н и к

Бр. 5. и б.

Шта вели беспристрасна историјска критика о садрткају каиоиичких јеванђеља; да ли је то фактички историја или бајка? (Наставак.) Већ сам факат обраћења Павлова ка Христу и преокрета његова од пепријатеља у пошљедоватеља (ариврженика) Христова увјерава пас о сталности вјере Павлове у божаиско достојанство Христово, и уједпо расвијетљује нам каракгер вјере или религиознога увјерења о лицу и свему дјелу Христовом свију савремених Павлу Хришћаиа, а ме^у њима понајприје дв;шаесторице аиостола, од којих је он и добио историчке податке о Христу, с којима је дакле једиио и могао имати једнаке осповне назоре о Христу. Ова тврдња моја, да се Павао потпуно слаже са дванаесторицом апостола како у историчком познавању земаљског жнвота Господњега, тако и у догматичком вјеровању обзиром на достојапство лица и сан рад Христов, није само прости закључак створен на несумњивом духовном слагању Павла са осталим апостолима, него и своје врсте факат, који има за ослон свједоџбу, к<ја је опет и за саму негатнвну критику новозавјетнога св. писма неоспорна, а коју даје један од дванаесторице апостола. Мислим овђе свједоџбу Јована Богослова , љубимца Христовога, чију оригиналност пе поричу ни сами противннцп иаше вјере. Ваур, ПЈтраус, Целер и мн. др., који су истога правца с њима, упорно оспоравају, да фактнчки припада Јовапу, аиостолу љубави, јеванђеље, које у цркви његово име носи. Но тим је важније за нас, што исти критичари не поричу тога, да је истога ученика Христовога друга новозавјетна књига — названа Апокалипсис. Пстииа они никако не мисле да подијеле с нама вјеровање, да је ап. Јован заиста удостојен да добије од Бога оио тајапствено откривење, које је описао у књизи „ Апокалипсису" ; на против веле, да су увјеренн, да је апостол сва оппсана у споменутој књизи виђења сам из своје главе пзвадпо. Но да је управо овај апостол написао новозавјетну књпгу „ Апокалипспс" тога ипак не поричу. У овај час за нас је важиа управо ова пошљедња истина, коју с нама дмјеле и противници паше вјере. Допустимо, да Апокалиисис Јовапов пије ништа внше него чисто пјеснпчки производ.' Ипак као такав у стап>у је да иам даде јасну слику, какву је вјеру, какве преставе о Хрисгу неоспорно имао 1±>егов љубимац-ученик Јоваи! Шта нам о томе говорп Апокалипсис Јованов? У књпзи међу осталим има мјесто, гђе се казујда о Себп говори сам Христос; и ево шта Он говори: „јз-к ес ,ии Длфд и 6 /нега,