Istočnik

Бр. 5. и 6.

И С Т 0 ч н и к

Стр. 83

цањем: дллнлбм, што значи — хеалите Вога. Зато се псалми ови за разлику од осталијех, •—- час сваки одјелито, час опет њеколико заједно, називаху код Јевреја ријечју — аллилбУа. У пошљедњем смислу Јевреји дијелише дллилбТд на мало и велико: пошљедње састављаху 113—117. псалми. Хвалитни псалми, појаху се у особито свечаним приликама, на примјер велико дллилВУд пјеваху по потрошку јагњета пасхалнога. При појању њиховом у храму од стране појаца, завршно клицање — дллил!ЈТд говорио је сав народ у кору (Псал. 105, 48). 0д јудејаца свештена пјесма дллил8Тд као законито нашљедство, пређе заједно с Псалтиром Хришћанима, код којих она и сама по себи — одијељено од псалама хвалитних, — саставља особиту пјесму, и ушла је, као дио у састав Богослужења. Тако се она употребљавала, по свједочанству св. Григорија Ееликог 1 ), у почетку у јерусалимској, за тијем у римској, а најпошље и у свима осталим црквама. Особити разлог овоме могло је бити величанствено изображење славе небесне Цркве у Откривењу (19, 1 — 6). Чух, говори свети Тајиовидац, глас велики иарода многога иа небу, гдје говори: алилуја, сиасеније и слава и часга и с-ила Тосиоду нагиему .... II иадогие двадесеш и чешири сшар/ешин, и чешири живошиње, и иоклонише се Богу, који сјеђаше на иријестолу говореЛи: амин, алилуја/ И глас изи^е од иријестола који говори: хвалите Бога нагиега све слуге његове, и који га се бојгше, и мали и велики. II чух као глас народа многога, и као глас вода многијех, и као глас громова јакијех, који говоре: алилуја! На основу, свакако, овога пјесма је та названа Херувимском, јер четири животиње. које је видио св. Јован, јесу, по објашњењу пророка Језекиља (10, 20), Херувими. А ушљед овога она се сматрала свагда свечаном, величанственом и светом 2 ), у некојим црквама појаху је само у данимаПедесетнице, а по свједочанству Созомена 3 ) — у римској цркви појаху је само на први дан Пасхе. На једном од помјесних сабора западних (4. Толедском) шта више забрањено бјеше појати је у дане поста и туге. У осталом у црквама источним она се појала не само у све недјељне и празничне дане него и у свако друго вријеме, — при свршавању тајана, на примјер миропомазања 4 ), при погребу умрлих 5 ) и бјеше тако у опћој употреби и позната свима, да по свједочанству блаженог Јеронима, који живљаше на истоку 6 ) и прости сељак пјеваше је идући за плугом ; а у ] ) Ер184. 63. 2 ) Аи§пз4. Ер1в1;. СХ1Х. а<1 Јапиаг. с. XVII. 3 ) Зогош. Ша<;. Ш). VII, с. XIX. 4 ) Дион. Ареоп. о Цркв. Јерарх. гл. IV. § 18. 5 ) IПегопут Ерје!;. XXX, с. 4. 6 ) Шегопут. Ер18Ј. XVIII, ас1 Магсе!. Е јпз Ј , XXVII, ЕрИасћ. Р. с. 13, л