Istočnik

Бр. 5. и 6.

источник

Стр. 85

пебрској, — гдје но казнвању Св. Тајиовидца на глас, ксјч пзлази од прпјестола Божјега, сав народ небожитеља говори: дллилВТд, — поји ту пету пебеску пјесму. А по овом узроку појање лллилбУа у овом случају пропраћа се кађењеи, јер св. Јовап Богослов виде, да, при сливослсвљмма пебожитеља, анђео даје тамјапа иа олтар (Открпв. 8, З 1 ) 3. На великом входу, при пренашању дарова са жргвепика иа пријесто, када ЦлјЖ цлрсткВкш^и^Тх, и Господк Гогподгтк8 |<'Ш ,и \* г к прирдиттк заклатисА н длтисА втч см'кдт4 к^крнкшт*, предрдАтт* же ел1§ чини дггЕЛћсти, лицл здк(1иклк»ш,е и кошкице ггкснк ДллилбУл, — а вјернн, сретајући Цара славе гдје нде к њима, поју Му ту херувпмску пјесму. У овом случају долази нред лллилВЈл предговор: иже Хгрбки.иу тлинш ижрлзбкш,«, саставио н у Литургпју увео, по казивању Кедрица, побожии император Јустпинјаи, да побуди присутне на живљу побожност ка свештенодјејству, које долази. На велику Оуботу продговор Јустиннјанов замјењује се другим свечанијим, са дл л1олчит г к ксакл плотк чмок'кчл ... 4. При раздавању освећеиих дарова, по свједочаиству св. Златоуста 2 ), у древпосгн нојмли су псалам 144, који се свршава хвалебнпм позивом: ДллилВУд. У доципја доба, радн појања у ово вријеме, почеше нзбпратп стпхове пз различитих псалама, по прплици свакоме даиу, названн иричасиима: но хвалебни завршетак 144 псалма остао је на свагда, п па д;м,е, п додаје се свакоме прпчасноме сгнху макар био узет и пе из хвалитнога псалма. 5. На заврпк тку литургије, вјерни молећи Роспода, да уста њпхова, освећена прпмањем тијела и крви ЕБегове, на свагда буду нспуњена хвалом Шему, поново поју хвалебну апђеоску пјесму: дллилВУд! б) На јутрењу, — у дане поста, особпто свете четрдесетиице обични тропар замјењује се трпјпчиом пјссмом, која се свршава серафимским клицањем: скатк, скатк, скатк . Зато и стих, који претходи тропару: Еогчк Господк и гакислл ндл1 "К, клдгослокнгк грАдми ко И/ИА Господне (којп је састављеп из два полустпха 117.-ог псалма хвалптнога и односи се искључиво на Исуса Христа) замјењујз се хвалебнпи свршетком тог истог 117 ог псалма: дллилбУд, које се односн к свој Пресветој Тројчцн. — Као да се у одговор овоме, и мјесто пунога капона у четрдесетницу поји тршгксннук. Овнм устаповљењем св. црква у дане покајања хоће да уздигне умове и срца ирисутних не ка Јерусалнму земаљскоме, гдје у сусрет Господа појаху: блдгослокјнт* грАД К1и. него 4 ) Но свједочанству Еове (11ог Н(иг^1е Пр. II. с. 0, 11, 14) обичај појати — дл/жлом међу читањем Лпостола и евангелија бјеше из давнина не само у источним него и у свима западним црквама. 2 ) Сћпзоз^ Нош11. т рзаћп. 144.