Istočnik

Стр. 110 И С Т 0 Ч II И К Вр. 7.

најбољих популаризатора библијско-историјске и богословске науке. Његова ионуларна дјела раширила се у стотине хиљада примјерака не само по Инглеској н Америци, него и по другим хришћанским крајевима на разннм језицима. Фр, В. Фарар родио се у Индији г. 1831. Свестрано васпитање и образованост своју постигао је на инглеским свенаучиштиМа. гдје је науке своје одлично свршио. а потом 1857. г. примио свећенички чпн. Као најбоља су му дјела »Живот Исуса Христа«, »Живот св. ап. Иавла«, »Ирви дани хришћанства« и »Живот и дјела св. Отаца и учптеља цркве». У свима овпм дјелима својим изложио је он необично лијепим стилом, појетскпм полетом п маркантним цртама историју оснивања, ширења и утврђења хришћанства. На Западу. Састав колегнје кардниала. 11о свједочанствима »Ватнканског Годишњака« од 1902. године, којн излази под насловом »Католичка јерархнја« колегија кардинала п у нрошлој 1902. години нпје била потпуна. У мјесто 70 чланова, од којих су 6 епископа, 50 пресвитера и 14 ђакона. бројала је колегија, само 59 кардинала. Од тијех су 36 Италијани, а остали друге народности. 28 их кардинала редовно етанује у Риму.

Разно. Пз Јужпе Америке. Мг. Кау, човјек религијозан, који је једанаест годпна као чиновник у срцу Јужне Америке дјелао, приповиједа, како је једног дана чуо о једном племену индијанском, до кога још никад бијели човјек допро није. Иослије 7 недјељног трудног путовања стигао је он до насеобине тога племена. Он затече Индијанце при једној вјерској светковини у част сунца, под водством врховног свештеннка. Иремда је молио, не дозволнше му да им што о Исусу приповиједа. Но поклон једног ножа првосвештенику, и огледалца његовој жени, растера првашње подозрење. Једнога дана сакупи се мноштво љуцтва да чује и поближе разгледа бијелога човјека. ЈЈг. Кау пм је дјечијим језиком говорио о првородном гријеху п о искупљењу рода љуцкога кроз Христа. Кад пм поче о крсној смрти Христовој бесједити, прекиде га сгари првосвештеник повикавши: »Не, није тако .било, ти си повјест погрјешно исприповиједао !« Задивљен молио је Мг. Кау старца, да му испрнповиједа шта о томе знаде. Старац поче : »Пре много стољећа владала је глад међу нашим народом. Тада дође једнога .дана наш Бог, а наш му старјешина изађе на сусрет. Бо: 1 му рече : Твој народ је у смртној опасности; ако си снреман за њ' умријети, спасћу га«. Иоглавица пристаде, и на мјесту ,оста мртав. Тада рече Бог народу: »Ваш поглавица је мртав, погребите га, али послије три дана отворите опет гроб н видећете да из његових уста расте биљка, па ко од њезина плода узједе, неће никада умријети!« »И гле, додаде стари свештеник, наш народ и данас живи«. Мг. Кау слушао је задивљен ову прпповијетку, која је садржавала науку о нскупљењу, васкресењу п вјечном животу, но није зпао растумачити, како је ова вијест допрла до овог дивљег краја и забаченог народа. Сћпз1|'ап. Бл. Милутии.