Istočnik

/ ^ Стр. 120

И С Т 0 ч н и к

Бр 8.

који су добро познавали пнсмена дјела ап. Павла и који су нам својим цитатима и изводима из истих дјела неоспорно доказали, да она ирииадају ап. Павлу, за што да ми поричемо истим лицима, да су она тачно и добро познавала и друге писмене производе у хришћанској цркви — савремене Павловијем, које су написали апостоли или њихови сапутници; и на каквом основу да не дадемо изводима и цитатима у списима тих лица, узетим из наитих јеванђел>а, значења доказа колнко за доставијерност самога садржаја наших јеванђе.ља, толико и за оригиналност њихова постанка од автора, којима се она приписују ? ! (Наотавиће се).

Учење о покајању. (Наставак.) Захтијева се чврста памјера, да се остави гријех п исправи свој живот. „Какво је то кајање, кад нема жеље да се поправи? Каква је то исповијед, ако њу не пропраћа намјера, да се више не чини исповиједани гријех? Не исповиједа гријех ској онај, којп каже: сагријешио сам, а затим остаје опет у гријеху ; већ онај, који, по ријечима псалмопјевца, призна свој гријех и омрзне на њ (Пс. 35, 3). Какову ће корист донијети болеснику настојање лијечниково, кад се болесник чврсто држи онога, што му разорава живот? Исто тако нема пикакве користи од праштања уврједе ономе, који чини неправду, кад ју и надаље продужује, нити користи испричавање блудника, који и надаље води живот блудно. Премудри Вог хоће, да би онај, који живи у гријесима и који даје објет, да ће почети поштено живјети, прекинуо с прошлошћу и послије учињених гријеха учинио какав почетак, као да се обновио у животу кроз покајање. „Онима, који се кају, није довољно да се само удаљују од гријеха, већ су им потребни и плодови, достојни покајања". (Дј. Вас. Вел. Т. VI. 58, 59). Свети Амвросије пипхе : „ко приноси покајање, тај не само да је дужан умити грпјех свој сузама, већ покривати пређашње гријехе најбољим дјелима, да му се грнјех ие урачуна (Амвр. 11, 5). Стога је грјешник дужан имати, као блудни син, чврсту одлуку , одмах оставити свој порочни живот, смјерно исповједити свој гријех пред свештеником и добивши од њега разрјешење, почети нови, непорочни живот. Тражи се вјера у Исуса Христа и нада у његово милосрђе. Потребна је вјера у Христа, јер је он, као јагње Божје, узевши на себе гријехе свијета, понио на себи казну за све гријехе наше, јер су његове заслуге од бескрајње вриједности и достојанства и покривају