Istočnik

Бр. 9.

источник

Стр. 141

засјела у срце, избацује на поље, и душа се ослобађа од ње, чисти се и лакше јој бива. Лажни стид задржава гријех, оставља немир у души и слаби силу локајања, чинећи га непотиуним, неискреним и безблагодатним. Таково несавршено кајање не може задобити благоволења Вожјега и дати дугаи потпуно опроштење. Да се одстране ове препоне треба прије свега споменути покајнику, да је истинито кајање за нас ствар најважнија, и зато треба сваки да се према томе понесе озбиљно и да се усиљава, што може више. Најглавнија средства за то јесу иост и молитва. „Без поста није могуће стећи страха Божјега и праве скрушености". „Како ћемо стећи страх Божјн, рече једному покајнику о. Пимен, кад је наш трбух. као суд, напуњен сиром, и као буре, са сланом јествином ?" Усрдна молитва пред Богом, говори тај исти отац, „јест вода, која гаси мисли, које се дижу против нас". Пост и ноћна бдијења, учи други старац смирава душу. Јер је писано: види јаде моје и муку моју, и оирости ми све гријехе моје (Пс. 24, 18.). Ако душа приноси ове плодове: .,Бог јој јавља зато своје милосрђе". Посебно пак може се препоручити: а) људима, који су научени на забаве — срдачни уздаси к Богу за помоћ, кратке молитве и посјећавање таких храмова, гдје се св. богослужење свршује што је могуће свечаније, гдје би се жел,а његова за новим утисцима задовољила свечаним богослужењем и милозвучним појањем, б) људима одвише заузетим свјетским бригама — размишљања о трулежи свега земаљскога и о неизвјесности часа смртнога, а исто тако и бесједа са самим собом непосредно пред спавањем на постељи; в) људима, који не виде својих недостатака, — кротко поднагаање увреда и грдњи од својих ближњих, настојање да упознаду особе, које грде и вријеђију, а тако и недостатке своје, које можда не виде а други виде; г) за људе слабо развите у моралном погледу — корисно и по душу спасоносно читање, н. пр. Јеврема Сирина, слушање св. Јевав^еља а особито бесједе Опаситељеве на гори; д) за људе немоћне воље — пажљива развијања у себи сазнавања хригаћанских истина и дужности, постојачо сјећање на њих, усмено настојање положити у душу спасоносно утиске у такој мјери, да буду потпуна протутежа лијености и немоћи воље; е) људима, који страдају од лажна стида — напомена о томе, да покајање прима од нас Христос Спаситељ, који невидљиво присуствује, да је времевити стид ништа пред будућпм открићем свију нагаих дјела, и ако га ми овдје поднесемо, неће нам се спомињати тамо дјела ради којих се овдје стидимо, и гато је, најпослије, стид на исповиједи казна своје врсти за гријех, те зато, ако га поднесемо, доноси нам он опроштење.