Istočnik

Бр. 14

ИСТОЧНИК

Стр. 219

Кајафа се упутио у храм. Он иђаше посрћући, задубљен у тешке мисли. Мисао да глас може пријећи у пожар, у оркан, у народну буну, та мисао задавала је нрвосвештенику велики страх. * * — Ускрсао је Исус! Дивна вијест могла је да ужасне само садукеје, хасимиде, па и фарисеје, — све, који су осудили Бога и извели Га на Голготу, гдје су Га са разбојницима разапели. Но ова вијесг је Христове ученике јако обрадовала. — Гроб је празан нема у њему Гаспетога! Дивна вијест произвела немир у души жеља, које су у њ вјеровале. — Гдје је тијело бесмртнога? — са великом жалошћу питала Саломнја и љубопитљиво погледала Јакова и Јована. Али синови не могоше ничим матере да утјеше. Тај љубонитљјрши поглед није прочитао одговора ни у очима Мартинијем. Марта је на пијаци чула од стотине људи, да је Исус названи Христос ускрсао. Једни су о томе говорили свечано, а другн подругљиво. Но сви су говорили и говоре само о томе. — Гдје је тијело Христово ? — брижно ниташе сама себе Марија из Магдале идући брзо к мјесту, гдје је Он сахрањен. Она иђаше кроз вртао. Свуда у наоколо не бијаше иикога. Јутро се руменило и вртао освијетлиле прве зраке сунчане. Још бисер росе трептијаше на трави н на лишћу маслина. Још крин галилејски није отворио својих бијелих као бисерница чашица. Нити .је тулипан украс и понос Ливанов пружио свога пурпурнога звончића, и руже саронске још не бјеху у својој царској красоти разавиле се. Палме разавиле своје лишће да је изгледало, као да хоће да се узнесу над звијезде, камо и птица полијеће. Птице пјеваху. Марија их слушала и та пјесма, у којој је звучала химна Створител>у, још је више помогла, да је срце Магдалинино од бриге и жалости још више тукло. — Гдје је ХристОво тијело? И не могавши се уздржати, заплака горко. И на једном Марија спази човјека. Неким чудом јој се јави и стаде преда њу, а благи поглед плавих Му очију загрија јој душу. »Вртлар« помисли Марија, па га кроз плач запита: — Да нијеси ти можда узео тијело мога Господа? Геци ми, гдје си Га иоложно ? — Марија... зовне је Он. Магдалина се радосно трже. — Господе! Јеси ли ти то? — ускликну она и иаде преда њ на кољена, да Му пољуби ноге. Но Христос јој тога не даде. Пружи десницу прободену чавлом и рече: — Не дотичи Ме се Марија, него хајде и кажи ученицима за Мене! И Христос оде од пећине. Њега слављаху птице, јарко сунце озараваше Му пут, палме махаше Му својим лишћем, Њему мирисаху својим ароматом саронске царске руже и ливански