Istočnik

источник

на против сваком свештенику под пријетњом свргнућа налажу свакога примити и исповједити и кога на^е достојнога за принешће и причестити. Из овога дакле, што смо горе рекли, види се јасно, да сваки хришћанин или хришћанка може отиКи коме год хоће свештенику на исповјед, а сваки свештеник је опет дужан сваког хришћанина исповједити и причестити без ичије предходне дозволе за то. Др. т. п. I Допис. Освештање цркве у селу Лусићима, протопрезвитерата бањалучког. На позив српско-православне опћине лусићке, кренуло је Његово Високопреасвештенство г. Митрополит Евгеније дана 30. августа о. г. у пратњи поглавитог госп. сеоског котарског управитеља Ивана Форкапића, пречасне господе јереја и конзистор. савјетника Алексе Јовановића и Јована Новаковнћа пароха бистричког и надзиратеља протопрезвитерата бањалучкога, — из своје резиденције у 3 сата послије подне, да посвети новоподигнуту цркву у селу Лусићима, близу Кадине воде, што је удаљено од Бањелуке неких 5 сати. На домак цркве гдје је Његово Високопреосвештенство у сутон приспјело, на једно х /г сата изашао је на сусрет високим гостима мјесни свештепик пречасни госп. Јован Лазичић, помоћник остарјелог оца свога Ђорђа са овећим бројем својих парохијана и коњаника, којн су носилп српске тробојнице. те спазивши своје госте запуцаше из пушака. Г. парох Лазичић ступивши пред кола Његовог Високопреосвештенства, поздравио га је са неколико топлих ријечи, захваливши се високопреосвештеном Господину на указаној доброти, што није пожалио труда ни умора, нег' је кренуо у ове планинске предјеле да походи, поучи и очински благослов подијели ојађеној пастви својој, која до данас не имађаше у средини својој куће Божије, него кад се састајаше на заједничку молитву, то бпјаше већим дјелом по збориштима околних села. На поздрав часног о. Јована, одговорило је Његово Високопреосвештенство укратко, пуним очинског благослова и савјета ријечима. Затпм се је Њег. Високопреосвештенство са својом пратњом упутило на починак. Милина је било овај пут погледати, кад се Његово Високопреосвештенство до на мјесто починка возило, како тежаци и с једне и друге стране његових кола разигравају помамне коњице своје, пуцајући непрестано из пушака. Сутра дан, т. ј. у св. педјељу рано отслужили су у цркви неколико околних свештеника, свету јутрењу. Око 9 сати огласи звоно са пуцњавом прангија долазак у цркву Њег. Високопреосвештенства г. Митрополита, који долажаше цркви у пратњи коњаника и многобројног пјешачког свијета. Док се Његово Високопреосвештенство примицало цркви са народом, дотле се свештенство бјеше обукло у црквено одјејаније те је на челу са високопречасним госп. иротом Симеуном Чулићем из Густовара, изашло до портанских врата, да свога архијереја дочека. На портанским вратима био је начињен у славу госп. Митрополита овећи, цвијећем и листом окићени