Istočnik

Стр. 284

И С Т 0 ч н и к

Бр. 18.

душо, до тога стања, похити путем покајања да се обратиш к милостивому Господу, који не жели никоме погибељи и који трпи дуго и дуго грјешаике, чекајуки да се покају. II кад се ираее нгпс једеа спасе, безбожник и грјеитик гдје Ле се јавити? (I. Петр. 4, 18; Приче 11, 31). Овдје је ријеч о страшном суду. На њему ће и сам праведник једва опстати зато, што нема ни јед-10га праведника без гријеха, и спасење се даје праведнику нарочито по благодати Божјој, која се добива вјером његовом, при чему дјела праведности могу бити угодна Богу само онда, ако су спојена с вјером. Јер сте благодаЛу сиасепи кроз вјеру: и то није од Бога, дар је Божцји (Еф. 2, 8). А што да се рекне за грјешне и безбожне, који су цио живот проводили у духовној небризи или су постали безбожнима под крај живота? Кад се праведник једва сиас.е, гдје и у коме сагању ~&е се јавити бсзбожник на суду ? Лдите од Мене проклеши у огањ вјечни, спремљени (улволу и апђелима његовијем. ево, шта ће се рећи безбожницима на страшном суду. И што ће они моћи тада рећи у своју обрану? Ништа. Немилосрдни, који нису чинили дјела милосрђа својим ближњима, који су требали њихове помоћи узалуд ће говорити за своје оправдање, да нијесу видјелп Христа гладна, жедна, бона, нага, у тамници: њима ће се рећи, да су Га они могли видјети такова у лицу најмање браће његове. — Они, који су били пророци и чудотворци, па су ее по том погордили и лишили благодати, узалуд ће на страшном суду говорити Христу : зар нијесмо у име твојс иророковали, изгонили бијесове и ш. д. — Ликад вас нијесам знао, чуће они од праведнога Судије, — идигае од мене који чинитае безакоње (Мат. 7, 23). Који су почели живјети свето а свршили су свој живот безбожно, не ће бити поштеђени на суду. — Невјерници ће узалуд у своје оправдање говорити, да нијесу вјеровали по убјеђењу добивеном од пажљивог изучавања и познанства с науком, из читања књига. Н>има ће се дати прилика да виде, да су они, гутајући пуним устима отров, одбацивали протуотров, да су црпали своју мудрост из мутнога извора, и нијесу завиривали у чисте изворе истине. — Развратници и бадаваџије узалуд ће се правдати тијем, да никога нису вријеђали већ да су живјели само за своје задовољство; као да вријеђати Господа животињским животом, презирањем Шегових заповиједи о чистоћи светости, ништа не значи, кад се све то сравни с увредама ближњега. — Среброљупци се не ће оправдати тијем, што су сачували уздржљивост и чистоћу, угњетачи ближњих — тијем, што су били богомољци, жртвовали на цркве и манастире. — А кад се праведник не може оправдати подвизима правде и биће помилован само по бла-