Istočnik

Бр. 19.

II С Т 0 Ч Н И К

Стр. 295

праведник се код Платона преставља као искључиви своје врсте сањалачки и фантастични тип; па ни сам Платон ниг^е не говори, а сигурно и не вјерује, да би ова слика могла кадгод у људском роду персонифццирати се. — (Наставиће се). КшиЉевне оцјене и прикази. „ЗЗаЛое1 ■и.хкЗ. 1ВПое1" Послије већ стишане ларме, коју је толнко изазвало предавање берлинског професора Ф. Делића, п које је и у засебном издању одштампано са натписом ,,Ва1>е1 ипс1 ВИје1", јавио се научењак и књижевник епископ Никодим Милаш са лијепотом једном расправом о тој теми.*) Расправа је у облику писма које, као што издавач у напомени вели, »показује, на какву странпутицу може навести човјека разум његов у питањима вјере, кад се у себе самога ноуздава и кад пренебрегава авторитет цркве.« Професор Делпћ расиравља у својим нредавањима као да старозавјетно Свето Писмо није оригинална и Богом надахнута књига, него да је позајмица из историје и религије древног Вавилона, да није, дакле, божје откривење но просто људско умовање. Писац се овог одговора у напријед одређује да му се ова расправа не узме као рад специалисте по библијској науци, него као рад човјека, којн има опће богослорско образовање, који, на славу разних старих и савремених спнса о овом пнтању, хоће да унесе у њега што више свјетлостн. Одмах на почетку писац нас упознаје са околностима и догађајима, који су овом питању дали огромно интересовање у савременој журналистици. Др. Ф. Делић је професор семитских језика на берлинској универзи и члан њемачког оријенталског друштва, те је неколико путаишао у земље некадање Спрпје п Вавилоније около ријеке Тигриса и Еуфрата, гдје је активно учествовао при ископавању старих споменика и резултате тог свог изучавања је саопћио у својпм предавањима. Прво своје предавање држао је 1902 године 13 јануара. При предавању био је њемачки цар Виљем и царица њемачка. Ово оријенталско друштво има задаћу да разјасни тоиографију Вавилона, да утврди његову археологију и да расвијетли древну историју истока. На основу старих писмених споменика Делић је нашао тијесну везу између тих споменика и старозавјетне псторије, те напомињући значај ове везе и дао је име својим предавањима: Вавилон и Баблија. Говорећи о вриједности добивених нових познања, која ће створити нову епоху у разумијевању Старог Завјета, напомињући како је истраживањем доказано да је израиљски народ и његова писменост између најмлађих додаје: »Чак до новијих наших времена стари завјет представљао је засебни свијет: ту се говорило о временима, до којих се тек дотицала класнчка старина, а о народима, о којима Грци и Римљани нијесу ништа, или су врло мало споменули. Библија је била за овострани азијски свијет од близу 550 год. пре Христа једини извор, и пошто се њезин кругозор простирао на сав велпки квадрат између средоземног мора и перзијског го.тфа.

*) „Ех ог1еп!;е 1их". Иисмо поводом предавања ироФесора Делића изданих под насловом „Ваве! ип<1 ВЉе1. и Издао В. С. У Задру, ЛитограФија Ши. Артале 1903. Цијена: 1 круна.