Istočnik

Стр. 358

ИСТОЧНИК

Бр. 23.

Египта. »Пророштва имају — говори Златоусти — међу осталим и то својство, да се много игто шта, речено о њима (Јудејима), иснунило и на другима. Го исто треба рећн и у овом случају« (Толк. еванг. еп. Михаила кн. I. стр. 42), Ст. 16. »Тогдд И|)ОДТ1 КИД^К -ћ, МКШ ПОј^ГДИТ. Ш К0.1Д-ШКТ!, р (13ГН^КЛ!А 5^/|Ш.« Тада Ирод видјевши, да је преварен од мудраца разгњеви се врло.« Мудраци, не вративши се Нроду разумије се нијесу мислили да му се подсмјехну, но Ирод је тако схватио, да су они њега исмијали не испунивтни његов налог. Боље ,је пак рећи. да му се сам Бог подсмјехнуо преко мудраца. Као што се Фараону Бог подсмјехнуо преко Мојсија, — говори бл. Теофилакт, — тако се Ироду подсмјехнуо преко мудраца, јер су они обојица и Нрод и Фараон били дјетоубијце, — Фараон за то, што је убијао у Египту јеврејску мушку дјецу, а Ирод зато, што је нобио дјецу витлејемску« (Благов. веофилакта Болг.. ч. I. на свлт. Мае. Казанв 1875. стр. 74). Ст. 16. »И помле-к изеи к:а д^ти кђ Ви 0, ш,и^ и ко Пјкд-б .т^-ћ егш ; Ш ДКОК) Л^Т^ И НИЖИНШЕ, ПО Кј>Г/И(НИ, ИЗК^ЈТНШ И!Пћ1ТЛ Ш КО.^ШКЂ. И пославши поби сву дјецу у Витлејему н у свој његовој околини од двије године и ниже по времену, које је добро дознао од мудраца.« Таково читање не садржи по нашем мишљењу оних мисли, које се садрже у грчком тексту. Пзраз: »од двије године и ниже, по ^времену(. . .« наводи нас на мисао, да је Ирод заповједио, да се побију сва "дјеца од двије године до најпошљедњега новорођенчета. Но кад би грчки текст заиста у себи садржавао ову мисао, то би у њему етајало не хатмтерм него хатмтатм. Катштгрсо истина значи »ииже«, но ово његово значење не простире се до најзадњега дијела, до најпошљедњега; оно, што се налази ниже свега, што је најпошљедње, изразило би се грчки ријечју хатотатш. Ката тсу преведено је »по времену«. Израз доста неопредјељен; јер хата тбу уро^оу има врло опредјељен смисао; ово значи: »мјерећи по времену, или упоређујући са временом, управљајући се по времену, одговарајући времену.« Боље је тако и превести ове ријечи. Тада ће се цио стих читати овако: »Тада се Ирод, увидјев да су га мудраци иемијали, врло ражљути и посла, да се побију сва дјеца у Витлејему и у свој околини његовој од двије године и ниже одговарајући времену, кад се јавила звијезда на Истоку, о коме је најтачније сазнао од мудраца.« Мјесто ово даје нам пуно право, да претпоставимо, да су мудраци, на основу чијег је приповиједања'и тумачења односно јављања им звијезде на истоку Ирод означио узраст смрти посјечене дјеце, дошли у Јерусалим, ако већ не пошље двије године, као што је претпостављао Ирод, то онда и свакако не одмах по рођењу Христову а то стога, што св. јеванђелист јасно говори, да је Ирод мјерио по времену јављања звијезде мудрацима, те да се по овом времену управљао. Но ево једно*:важно питање: да Јли је јављање звијезде на истоку падало заједно са временом урођења^Спасиљева, или је можда ово било много раније од рођења Христова ? Одређен одговор на ово питање, разумије се, немогућ је. Једно је несумњиво. а то је, да суТсами мудраци појмили јављање необичне звијезде, као показивање на већ рођенога необичнога човјека; иначе се не може протумачити њихово питање, које је одисало увјереношћу, »гдје је цар јудејски, који се родио« ? Да, и Ироду би^они ^саоићавајући о времену јављања звијезде, примјетили, да још не знају, да ли се)родио будући необични цар или се има родити. Мало час протумачеии стих показује,