Istočnik

Бр. 24.

источник

Стр. 377

рекао на ово: боље је бити Иродова свиња (> ју ) него његов син (иЕоу) « Истина, Макробије је и начинио погрјешку предпостављајући да је син Иродов Антипатар убијен око тог истог времена, када се догодило побијање дјеце, дакле да је погинуо усред овог побијања. Зашто пак, пита се, Јосиф Флавије савршено ћути о тако гадном злодјелу? Највјероватнији је узрок у томе, што је Ј. Флавије, без обзира на све, чиме смо му обвезани као књижевнику, у ствари бно вјероодстунник и удворица и свакако је избјегавао показивати догађаје, који су се ма и врло далеко односили на живот Христов. Но ма да Ј. Флавије и не говори јавно о овом догађају, ипак све прилике, ко.је је он приповједао из самог овог пери.јода живота Иродова, потврђују његову доетавјерност. У то су наиме вријеме познати са своје речитости јудејски учитељи Јуда и Матеј подстакли своје ученике, да сруше великога златнога орла, кога је Ирод поставио над великим вратима храма. Ј. Флавије ставља ?>вај покушај у свезу с превременим гласовима о смрти Иродовој; но није немогућа п друга предпоставка да су особиту смјелост у њих побудиле месијанске наде, које су поново оживиле усљед посјете источних мудраца. Покушај није испао за руком Јуда и Матеј са својих четрдесет ученика бјеху живи спаљени. Имајући пред собом така увјерства на свакој страни, Ј. Флавије је могао већ мирно проћи ћутке преко побијања неколико десетина одојчади у маленом градићу. Њихова крв била је само кап у оном крвавом потоку, у ком се Ирод напајао. (» Жизнб I. Христа« Ф. перев. Лопухина т. I. Спб. 1899. год. стр. 28—30). Ст. 17—18. »Тогдд Г6МТСА р!ЧШНО( 1((Н,т!.ИТ1 ПјЈОрОКО.ИЂ Г/|ДГО.ИОЦЈН.ИТ> : Гллск К-ћ Ри.и-б МкИШШГћ ККИТк, ПЛДЧк И рмдини И КОП.1ћ /ИМОГ1.: РП.МчХцШГЛ, ЧЛДТ* СКОИ^Т* Н Н( уОТАШ! оут^шнттж, сдкш н: (8тк. Тада се зби, што је казао пророк Јеремија говорећи: Глас у Рами чу се, плач и ридање и јаукање много: Рахила плаче за својом дјецом, и неће да се утјеши, јер их нема.« Ово је мјесто узето из књиге пророка Јеремије (ХХХГ. 15) по преводу РХХ. тумача. Близу Раме је војвода вавилонског цара Навуходоносора Навузардан скупио Јудеје узете у ропство зато, да их одведе у Вавилон (ХБ. 1). Градић Рама*) налазио се у земљи потомака Венијаминових сина патријарха Јакова од Рахиље (Нав. XVIII. 25), — и ево пророк по надахнутој ријечи преставља прародитељку, која неутјешно плаче због насилног удаљења њених потомака из отаџбине. Но овај пророчански плач, који се разлегао по висинама Раме разлегао се гјо јеванђелиством описивању у Витлејему и његовој околини при другом жалоснијем догађају — побијању дјеце. И ако се Витлејем налазио у кољену Јудином (Суд. XVII. 7, 9, 1ХХ. 1), но име Рахиљино привезује се за име овога града зато, што је она умрла у његовој околини (Пост. XXXV?. 19) и гроб њен до овога времена показују на сјеверу од града у недалеком растојању (Путеш. по св. земл&, А. Норова, Саб. 1894. год. изд. 3. ч. Г. стр. 363) Плакала је, горко је плакала Рахиља,

*) Ово је она истаРама, гдјеје пророчица Девора под паладом на гори ЈеФремовој међу Рамлм и Ветиљем судала Израиљу (Суд IV. 4—5), и која је лежала на путу из Јеруеалима према гори ЈевремовоЈ, и кроз коју те морао проћи Левит, кад се враћао из Витлејема кући својој (Суд. XIX 1 ? 10 — 21) Овај град спомињу пророци Исаија (X. 29) и Осија (V. 8). Сада је ово ер — Рам сиромашно село са развалинама на брежул>асгој гори, међу Гаваоном и Хевом */ 2 сата од Хеве и 2 сата на сјеверу од Јерусалима. (Иллк>стрир. поли. понул. библ. знциклопедгн вбтп . II. НикиФора).