Istočnik

Стр. 18 ИСТОЧНИК Бр. 1. и 2. Ако ли се намјерава оженити такав цесарски иодложник, који је настањеи у опћини којпј коннулараој, тада имаде тражпти женидбену дозволу код конзуларног уреда оног котара, у ком се је настанио, ако такав подложник принадлежи подједно у којој опћини аустријској тада ће слободно бити подијелити овакву дозволу само под условом, ако се искаже и дозвол I женидбена надлежне власти аустријске, у колико би му оваква дозвола потребна била, да се жени у овоземству. — Конзулат имаде право, споразумети се најпре са дотичаом влашћу духовном; исти конзулат дужан је приликом, кад подјељује овакву дозволу, у обзиру особне способности за женидбу, тачно се држати женидбених закона аустријских, те опрезно поступати, кад се склапају женидбе изме^у Аустријанаца и подложника турских. Женидбу, склопљену са дозволом, треба затим при првој будућој обнови матице пријаВИТИ И уПИСаТИ. (Свршиће се) Друштвене ране у Француској. — превео с руског Гр. К. [Ср. Карловци]. Француска културно пајстарија и најцивилизованија земља у садање доба — увијек бјеше иутекођом у култури и друштвеном »станицом експеримената« за човјечанство. Сада након сто година послије велике револуције она опет преживљује кризу. Та околност ствара јој многе биједе и невоље, а код сусједних народа изазива интересовање, шта је узрок тој тешкој болести. Сусједни народи, који се налазе у млађој фази цивилизације и који у свему гледају прије снагу и издржљивост него блесак и сјај, држећи се патријархалних обичаја, упућени су да гледају очима моралиста на раскошну, узбудљиву и грозничаву Француску, да јој износе пред очи »гријехе« њене, да јој боду очи чистоћом морала њене млађе браће и сестара индо-јевропске расе и свугдје трубе о »француском изумирању.« Но да ли имају они у том право? Сагласно вјечним »гвозденим« законима природе ми морамо проћи кроз све фазе развића. Француска са својственим јој особинама, преимућствима и недостатцима, потврђује тај закон као и свако друго биће. »Величина и опадање римске империје« свугдје се понавља. Фазе развића кроз које сада пролази Француска на врхунцу цивилизације, предстоје донекле и свима другим Државама и Јгародима. Савремено друштвено сгање Француске има за нас врло интересних појава, чему не треба додавати никакве злурадости ни охолостн, но чиме треба да се руководи мисао, шта ће бити с нама док ми достигнемо тај степен развића. Зар да нам не буде поуком искуство Француске? Већ више од тридесет година чују се у Француској двије опште жалбе: једна, да прираст становништва не сгоји у сразмјери са прирастом у сусједних народа, и друга, да су сва јавна и приватна звања препуњена. Разгледајмо те двије жалбе, које оштро противурјече једна другој.