Istočnik

ИСТОЧНИК

Стр. 35

ако себи само преставимо оне зле пошљедице ашиковања са којима ћемо се чесго срести у животу сеоског свијета. Зар се може увијек претпоставити, да дотични момак поштено мисли? Бемамо ли доста живих примјера, гдје се послије хвали пред другим момцима, како је с том и том ашиковао и довео је и до гадних пошљедица, а послије јој окренуо леђа? Има и у селу Дон Хуана, и ти наравно и у селу нађу своју публику, која им одобрава и јуначи их на даље авантуре. А колико то квари и момачко срце и дјевојачко и шкоди лијепоме и поштеноме гласу тога припростога и природнога елемента и доводи их тамо, гдје не би требали да буду, у онај покварени живот наше надриинтелигенције. И у томе да не видимо зла?! А нема ли и такових примјера, да се двојица загледају у исту дјевојку. Овај жели да је предобије на своју а овај на своју страну. Мржња, свађа, туча, па и само убијство често сљедује послије такова ривалитета. Може когод рећи, шта ту улазе ноћни састанци? Зар се они не могу и без њих загледати у једну дјевојку и до истога доћи? Истина, да то може бити, али врло ријетко. Ви ли долазило до таке затегнутости у сличним приликама, као што то долази на тим ноћним састанцима? Не би. Не би тако лако сазнали један за другога симпатију, јер је не би могли исказати као на ноћним састанцима. Не би им се дала прилика да то виде, као што се то особито у колу врло добро може видјети и не би могли тако гобро видјети коме дјевојка држи страну, као што то опет могу видјети у колу и на ноћним састанцима — а не би ни долазило до оних злих пошљедица, не би тако лако ни постали ривали. И у томе баш и лежи неваљала страна ноћних састанака, јер човјек у нормалном душевном стању не би потегао онако жестоко, као што ће то учинити угријан, раздражен послије кола. Страсти су се разбуктале, крв се узбунила, свијест помрачила — - човјек учини оно што у нормалним приликама не би учинио. Узмимо сад пред очи ту опасност. Млада врела крв жели весеља, жели забаве, и тек се један тај састанак свршио а она мисли на други, једва чека, кад ће се опет разонодити, бриге ма и на час одбацити. И чим чује прву пјесму или први глас о новоме састанку, лети тамо да што прије стигне, да ништа од њега не изгуби. Питамо, да ли је код куће у реду све спремила, што је требала спремити ? Да ли је сав свој посао докрајчила, кад је онако жељно састанак ишчекивала и онако брзо на њ' полетјела? Да није што заборавила? да није што