Istočnik

Бр. 5. и 6.

ИСТОЧНИК

пријатељских пјесама и топлих излива искрености и братимства ко би се страшио немања и оскудице код толико добрих пријатеља?! Али неста блага, неста пријатеља. Сви га оставише, сви га изневјррише. Да се бар колико — толико одржи, чува туђе свиње, и у муци и глади жели напунити трбух свој свињском храном — некадашњи очев син, бабов мезимац! Како се разочарао! Као што се негда у почетку свијета наши прародитељи надали, да ће им се кушањем забрањенога плода очи отворити и да ће постати као богови: и он се надао, да ће му се далеко од оца очи отворити и да ће угледати зору слободнога живота и среће у њој. И збиља отвориле су му се очи. Али, ав' ј, шта је угледао! На голој, хладној стијени сједи млад момак, сетан, невесео. Кроз подерану капу стрши му разбарушена коса. Одијело му јадно поцијепано. Ноге му од трња крваве. Подбочио лактове о суха, прљава кољена, и на руке наслонио хладно, блиједо чело, а упале замућене очи блуде му некуд далеко, далеко... Отвориле су му се очи и дође к себи , познао га је: та то је он, негдашњи очев син, бабов мезимац ! И горко увријеђен у поносу видјевши, шта је дочекао, до^е му жао, и ожалошћена срца узвикну: Колико најампика у оца мојега имају хљеба и сувигие, а ја овдје улшрем од глади. Уста#у и идем оцу својему, иа %у му ре&и: оче.' сагријеших небу и шеби, и ве& нијесам дошојан назвати се син тавој; прими ме као једнога од својих најамника. П. Благо њему, кад су му се очи отвориле, хвала Божјој благодати. Јер то је била благодаш Еожја , која га је у задњем часу уздрмала и пробудила, да је догиао к себи. Јест, благодат Божја је она сила, која грјешника позива, буди и освјешћује. Али као што су људи различите ћуди и гријешења њихова разнолика, и Божја благодат не дјела на свакога једнако. Не слуша сваки глас доброга ан^ела, нити се лако поводи за искреним савјетима. Некоме треба пуцањ грома и шиктање муњевитих змија над главом, да се освијести. Некојега би добра ријеч још већма раздражила умјесто повратила. За те људе Божја благодат друкчије ради: они сами морају увидјети и искусити пад свој и пропаст. Тако и овдје. Отац задржава сина код куће. Ријечи су му искрене и топле као у анђела хранитеља, али син их не слуша. Он не вјерује да може доћи оно, што отац прориче. Треба дакле сам да се увјери. И видјели сте малочас, како је живо и сликовито увјерење то. Узмите на око друге грјешнике нпр.: пијаницу и карташа, који претвара дан у ноћ и ноћ у дан, занемарује посао свој и занат и руши здравље