Istočnik
Стр. 98
6. Иарохија 1Јос. Костајница са сједиштем светтеника у Бос. Костајници и са селима: Бос. Костајница, Мракодо, Тавпја, Петриња, Бабињац, Бачвани, Слабиња и Побрђани (Гувгвани). 7. Нарохија Читлук са сједиштем свештеника у Читлуку и са селима: Читлук, Стрихова, Побрђани, Календери, Крива Ријека, Пралице и Голобрађи. 8. Парохија Двориште са сјединттем свештеника у Дворишту и са селима: Двориште, Побрђани, Мразовци, Градина, Брекнња, Мурати, Д. Јутрогошта, Тукличани, Јасење и Челебинци. 9. Нарохија ман. Моштаиице са сједиштем сведатеника у манастиру Моштаннци и са селима: Бојскова, Горњосеоцн, Котурови, Бјелајци, Фурде, Шључани, Маглајци, Јеловац и Срефлије. 10. Нарохија Бос. Дубица са сједиштем свештеника у Бос. Дубици и са селима: Бос. Дубица, Оџинци, Влатнковци, Аџи Баир, Комленац, Суваја, Врноци, Верија, Шпиља, Агинци, Новоселци, Парнице, Божићи и Личани. 11. Нарохија Драксенић са сједиштем своштеника у Дракеенићу и са овим селима: Драксенић, Клековци, Гуњевци и Пуцари. 12. Нарохија Демировац са сједиштем свештеника у Демировцу или у Међеђој и са овим селима: Демировац, Међеђа и Градина. У Бањалуци, 24. марта (6. априла) 1904. Митрополит: Евгеније.
ИЕЗВАИЦ-ЧШО. Зворничка епархија и њени митрополити — историјски преглед Душан Тешић и Јаков А. Ноиовић, богослови. (Рељево.) (Наставак.) Ми узимамо тај поменик као сигуран извор, јер нема шпита, да би могли иосумњати у његову аутентичност. У њему се помињу 12 архијереја ове епархије: 1. Георгије, 2. Теодосије, 3. Авксевтије, 4. Лука, 5. Пајсије, 6. Макарије, 7. Тимотеј, 8. Венијамин, 9. Евстратије, 10. Лонгије, 11. Леонтије, 12. Исаије. Кад је који од ових архијереја управљао епархијом, у томе се поменику не вели ништа. Но узевши у обзир то, што се Теодосије спомиње као зворнички митрополит у једном запису од 1602. године 1 ), а у овом поменику стоји на другом мјесту, послије Георгија, може се као иоуздано узети, да је зворничка епархија установљена или успостављена између 1557.-1602. год. Ових дванаест архијереја управљали су зворничком епархијом све до пред крај XVIII. вијека.
4 ) Љуб. Стојановић, Записи и Натписи, књ Т., стр. 262, број 946.