Istočnik

Бр. 7.

ИСТОЧНИК

Стр. 99

На рукоположењу црногореког митрополита Данила 1700. године, мјесеца јуна, био је међу другим епископима и зворнички киртЕ. Герасим-в, који је према томе тринаести зворнички митрополит 1 ). Осим овог голог имена, о његовом раду иначе не зна се ништа, али његово путокање у Сечуј на Данилово рукоположење баца доста свјетлости у одношаје ове епархије са пећком патријаршијом, односно одбјеглим патријархом Арсенијем III. Чарнојевићем, који је управо засновао данашњу Карловачку митрополију. У времену од обновљења пећке патријаршије, а и прије, не могу се ни близу одреднти границе зворничке и сусједних јој епархија: шабачке, ваљевске, ужичко-ариљске и дабро-босанске. На мијењање граница утицале су много политичке прилике, управо пресудно. То је могло нарочито онда бити, када се Зворник од г. 1433. налазио у српским рукама све до пропасти српске деспотовине 1459. (Лгесек, Нап<1е1бб{;га88еп, стр 51). Тако се ваљевска митрополија и њен митрогтолит Теофан спомињу већ око 1530. године 3 ). Ова је митрополија имала шире границе од свога имена, јер је неко вријеме њен митрополит управљао и смедеревском епархијом, а могуће и зворничком. Од времена краља Драгутина и одатле можемо датирати мјешавину епархија западне Србије и зворничке. Исто тако и данашња шабачка еиархија била је час у границпма зворничке, а час ваљевске. У извјеено вријеме спадала је потпуно под власт зворничких или ужичких или звориичкоужичких митрополита. У једном рукопису библиотеке бившег српског ученог друштв ;1, а сада у својини С. К. Академије, има један рукопис, који је описат у Гласнику XXV., а у њему се налази списак адреса, који је употребљаван за расписе у пећкој патријаршији 3 ). На њему је забиљежена година 1656., дакле за вријеме патријарха Максима. Адреса ставл.а Шабац под зворничку црквену власт и гласи: А СИЦв На ЗвОрнИК. Смереније моје пишет ва богоспаснују епархију зворничку и ва кадилук Соли и ва град Шабац и Бељино и Грачаницу и Лозницу и Соко и Сребрницу и Сасе и Крупањ са васеми жупами и сели и оправданијем тех предел, првеје митрополиту тоје области. Према овоме запису, зворничка је епархија у то доба имала много већи обим, него ли данас. А томе у прилог иде и једна релација, коју је Атанасије Георгичео поднио цару Фердинанду П. о стању краљевине Босне. У њој се налазн читав опис те земље, а под санџакат зворнички наводи Геор4 ) С. Милутиновић, Иогор1н Церие Горе, стр. 31. 5 Годишњица Н. Чупића књ. IX, стр. '25. радн.е Ст. Новаковића; Белешкв к историји Шанца и шабачке влндичанске столице. ') Ш(1ет, стр. 20