Istočnik

Стр. 140

источник

Бр. 9. и 10.

Из грчке црквене кшиЉевности. I. Св. Григорије Ниски. — Весједа иротив каматника. (Прочитапо и иримљено у богослов. књиж. друштву »Слога« у Карловцима, дааа 28. маја 1908.) — Огњен Мангуловић. [Ср. Карловци.] (Свршетак.) Своме гријеху дају они пме достојно штовања, н називају своју трговииу хуманитариом, слично Јелннима који називају Евмениду (фурија), мјесто заслужног имена, неким божанствима, непријатељима људима и крволочнима. Јели такав гријех човјекољубив? И није ли такова исплата интереса награда, која руши куће и изједа иметке? који дотле дотјерају да слободни људи живе горе од робова? који ради уживања за неколико часова пуне остали живот огорчењем? Као што се птице радују, које су скупљене око ловчеве засједе; која мјеста гдје он просипа зрно оне љубе и такова мјеста оне посјећују чесго јер налазе обилне хране; али одмах затим су оне ухваћене и у замкама их уништују: исто тако онај, који прима новац иа интерес налази се неко вријеме у угодности, али брзо затим буде прогнан од родитељског огњишта. У овим злочипачким душама нема сажаљења. Гледају кућу свога дужника изложену продаји, и тнме нису ганути, век без пресгаика углављују погодбу, да наново брже утјерају њихов новац и да на такав начин и другом сиромаху даду; тако раде ови живи и незаситнви ловци, који обухватају својим мрежама цијелу једну долину, и након што су сву днвљач похватали, иренашају је у другу долнну, а затим у још коју, док наношљетку не опусгоше и брда и долине. Каквим очима сме такав човјек у небо горе гледатн ? Како смпје он искати опроштај својих гријехова? И није ли то увреда кад оп додаје у својој молнтви ове ријечи којима нас је Спаситељ научио. И опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима нашим. 0 колико су њих несретника ради каишара на узици прекннули врат свој. Колико су се стрмоглавили у пучину ријека, те нашли лакшу смрт него њихови вјеровници, и оставили сироту дјецу под надзором хрђаве маћехе ! Алп тада ови непоштени каматници не поштедише ни саму кућу; већ мучише нашљеднике, који нису наслиједили ништа осим кобиа ужета; они траже новац од оних који пе затекоше ни испрошени хљеб; и кад им се приговара да су виновници смрти дужникове; и кад их осрамоте и кад их потсјете на злосрећни