Istočnik

И С Т 0 ч н и к

Стр. 215

с Албином по улицама града Вијене, и очевидном тугом и ненажњом слушагне нрнјатеља, који му ооказиваше разне дијелове града и знамените споменике. „Нема овдје, рече Албин, ни трага царовању Алброга. — Од смрти Јулија Цезара не, нападају они на град; зато је у Вијени живот миран и угодан; можеш ироводити дане у потпуном миру. докле су ти богови одредили да живиш". .— Овдје, пред нама — видим — царски двор, истина мањи и не тако раскошан, као што је онај, који се н'алази на палатинској гори, ипак, доста нростран за поглавицу, који нема овдје сталнога сједишта. Вогледај лијево па ћеш видјети храм Августа и Ливије, и, ако сунце Јудејско није ослабило твога внда, можеш већ одавде прочитати натпис: 01\ г о Аи^изЈо ег, ТЈ\ г ]'ае. Даље налази се храм сто богова. Вративши се на римски пут, пођимо к обали и, дошавнш до ријеке, одахПимо мало на чистом ваздуху на мосту. Вијена, као |1гго видиш угодно је мјесто за живот; ваздух пријатап, горе, које окружују и украшују град наш, бране га од вјетрова. Мп смо удаљени 15 миља од Лијона. Родан пресијеца пут до Марзеља и Арлека; та три знаменита града, по царском едикту, припадају Вијени. Влагодари, Пнлате, судбигш, што су свп угоднп градови одређепи тебн за прогонство! Албин је примјетио расијаност свога госта, који је унро свој поглед у маглу праха, што се дизаше над Роданом; кроз њу се свјетлуцаше позлаћена па коњима орма, и тонот коњски допираше до њихових ушију. — То је претор са својом свитом, |)ече Албин, хтијући му показати рад у амфитеатру. — Склопимо се иснред претора, рече Пилат. 0 да ме пикада не види! Албин и Пилат скренуше се у квириналску улицу, да се врате кући, кад ал' гомила беспослена народа, чувши звуке трубље, појури к ријеци, да види претора с његовом војском. Пилат видје себе изненада растављена од пријатеља, а његови брзи кораци скрепуше па себе пажњу присутних, као што бива увијек кад ко иде противним правцем од оних, које води радозналост; најпослије, његова спољашност даде повода неугодним закључцима стога, што је Пилат, боравећи дуже времена у Јудеји, усвојио јеврејске обичаје, кретњу и саму одјећу. Само његово лице, заокружеие црне косе, сивкасто одијело, без обзира на то што је био родом Шпањолац, указиваху у њему више Јевреја него Римљанина. Нропустите тога жидова, викаху око њега, јер се жури на шабес!" „Младе жене", дераху се други, „чувајте своју дјецу, јер је дошао вук из квиринала!" Ухватнте га и разапните па крст, довикиу један оштро! Оборене главе и блага погледа измаче се најпослије Пилат из руље и дође у улицу, гдје бјеше кућа његова пријатељд. Овдје га чекаше призор друге врсти. Он спази нечију кућу отворену, па држеКи да је то кућа Албинова, брзо уђе у њу, али га спопаде ужасан страх, кад зачу у тој кући, да неко сномиње његово име као пеко страшило! Госнодар те куће, забављен са својом породицом нлетењем кошара у нредсобљу, дознао је дап прије за долазак у прогонство у Вијену једнога странца. Тек што је Пилат стугшо на кућни праг, позпаде га домаћип и, кад он, изненађен, изрече име Пилата, Жена и дјеца, чувши то име, од страха исиустише посао из руку. Пилат! заустише све дрхћућим гласом и окренуше главе на другу страну, само да не впде тога страпшога човјека, који бјеше узрок смрти Нскупитељеве. У тој кућп живјеше тајни исновједници вјере Христове. (?Гпотавиће се.)