Istočnik

Кад човјек сједпе у лађу. предаје се опим даскама и па широком мору лађа му је једино подножје. Тако и хришћанин има Цркву своју, којој наља да се преда сав. Кад узвитла б\ рно море, лађа штити човјека од бијесног елемента; тако и Црква Христова чува оног, ко се њој преда, од свих навала, које би га хтјеле уништити. Као што лађа сијече вале, тако и Црква уништава сметње, које су на путу спасењу хршпћанинову. Лађа носи човјека ближе мети његовој. Црква носи хришћанина јединој му правој мети: вјечном спасењу, Вогу. Лађа има да се бори с таласима. Црква се хришћансгса борила са силним валима, које су дизали на њу и спољашњи и унутрашњи непријатељи јој. Љфари се брину за своју ла^у, да је вјетар и бура не поломи и не потопи: и хришћанин је дужан штитити и бранити Цркву своју од нападаја с које год они стране долазили. Но лађа хригнћанинова је много безбједнија од оне морске. Кад забјесни бура на мору, лађари морају да бацају све што је у њој, да се само спасу. А Црква хришћанска у највећој свјетској бури вуче себи баш оне људе, који имају најмање помоћи у свијету. Ла^а на мору често страда од валова, поломљена се једва довуче до пристаништа: Црква Христова пак још свјетлија излази из буре. Ла^а често и потоне и с њом сви, који су на њој: Цркви Христовој је одређеио, да траје вјечито. Лађа некад не однесе човјека мети његовој, већ је противан вјетар или неприлике друге отјерају на противну страну : Христова пак Црква води човјека свакад мети његовој, јер њом не крмани човјек као на мору, већ сам Господ Исус Христос. Кад имамо ми хришћани такву дивну лађу, која нас носи у блажену вјечност, ваља да јој се свим срцем предамо, тим прије, што знамо, да нас нада у њу неће преварити, већ да ће нас поуздано однијети из вртлога овог свјетског живота миру и покоју ничим непомућеном. Ко хоЛе да илови ио мору и да иријеђе бијвспе валв, вјерујв трулим даскама ла [је, на којој се вози (Ирем. Салом. 14, 1). СазидаЛу Цркву Своју и враша иаклепа иеЛв је надвладати (Мат. 16, 18). Тледају^и живошно морв у бури дошавши до шихог иристанишгма Твога из паиасти бурцне ваиијем Та: изведи из Трулежи живош мој. Најмилостивији! (Ирмос 3. песме канона 6. гласа). 4. Море — слика човјечјег живота. Живот је човјечји кратак. Дана година нагиих свега има до седамдесет година, а у јачег до огммдесеш годипа: а ввЛина јв од шога мука 2*