Istočnik

Бр. 15. и 16. ИСТОЧНИК Стр. 239

3. . . . Исус говори: Ја сам био усред свијета и видјели су Ме у тијелу и видио сам, да су сви пијани, а не нађох ни једног међу њима да је жедан и жалоспа је душа Моја ради сипова човјечјих, ,јер су слијепи у срцу свом. 4. . . . сиромаштво. 5. . . . Исус говори; ако буду гдје . . . јесте један; то сам Ја с њим. Подигни камен и тамо ћеш Ме паћи; расцијепи дрво и тамо сам Ја. 6. . . . Исус говори: није примљен пророк у отаџбини својој и лијечник лијечи оне који га познају. 7 Исус говори: град сазидан на високој гори и утврђен, не може ни пасти, пи сакривен бити. 8. . . . Исус говори: чујеш за . . . . твоје . . . Сад се с правом пита: у какву врсту спада тај споменик и какво значење Транскрипција обје стране новонађенога споменика у читању пајвише вјеројатном: КаЕ гбте гхјЗаХгсу тб харсро? гб еу тф 6-р8-аХ[т тои абгХфоО аои. Аеуг: 'ЈтјаоОд, гт [гђ уујатгиагјтао тбу у.6а[хо7, ои рј гбргта:. тују р%о'.\а[ач тоО вгоб. КаЕ гау [лг; аајЗјЗатсатјтг т6 аа^атоу, оих бфга^г тбу тсатгјра, Аеуг:. ТтјаоО$, г(а)тг;7 еч [хгам тоО хоа[хои хаЈ гу аархЈ шсрб-г^ аитоГ;, хас гОро^ пачгад [хг^оо^та^ ха' оОбе\а еброу бг^ф&ута еу аитоГс, хаЈ тто^еГ тј фих*1 ^ 00 ^ то % и - 0 ^ т & у а^З-рбтссоу оп тиср Хо1 еЈа:у тђ харбса аитају, ха I . . . јЗАг'.; (...).. (т) т тст и>уе ! .т. (Агу)гс (1гјао05 бтс)ои гау ша^ (...) г (. . .) л)-го! хас (. . .) ао г (. .) Гат:у џбчо^ (. ..) та) гум гГ[и [лгт'а5т(о0) гуг:(р)оу т оч Ид-оч хахгС гбртјае^ [хг, аујаоу тб ^бХбу хауш гхгс гЈ[хс. Агуг: ТтјаоО;, обх Гат« бгхтб; тгросргјттј; гу ттј 1татр;б: аит(о)0, оббг Еатрб; ио:гГ Фгратша? г?Ј тои$ уг^&ахоута; аитоу. Агуг'. ТгјаоО^, тсоХ^ фхоборт^еугЈ гтт 4 ахроу (б)рок? ОфујХоО; ха: Гатг;р^у[Ј.гУ7] о5тг 7тг(а)гГ7 ббуата^ оитг хри(Р)^јуа'1. Агуг: ТтјаоО; 1 ахоиг^ (. .) са тог . . . т : оу аоО то. . . може он имати у питању о постанку канопичких јеванђеља? На прво питање се делимично може одговорити критичким расматрањем изрека, које се налазе у њему. П-рву изреку (ред 1—4), која гласи: »и тада ћеш видјети извадити трун, који је у оку брата тво1\ч«, није тешко растумачити. То је очевидно варијација јеванђеоске изреке Мат. 7, 3—5 и особито Лук. 6, 42, гдје се налази скоро буквално иста изрека: па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата својега. ГЈошто је та изрека у новопађепом споменику само одломак, може се претпостављати да је на пређашњем листу била цијела та изрека Спаситељева о лицемјерном гледању труња у оку ближњега, ма да у исто вријеме не видимо у своме брвна. Више засебно мјесто заузима друга изрека (ред 4 -11), која гласи: »ако не будете постили ради свијета 1 ), нећете добити царства Бои<јег и ако не будете држали суботе, нећете видјети Оца.« Та изрека пема непосредне паралеле у четверојеванђељу и неки учењаци су готови да је прогласе као иодметнуту у Христове изреке, а у корист какве јереси, — н. пр. енкратита шш бар јудејствујућих хришћана, јер је у њој јако истакнут законички елемент и само добијање царства Божјег и тјешње сједињење с Оцем небесним ставља се у њој у зависност од држања поста и суботе. Такво пак тумачење пе може издржати ни најблаже критике. Што се тиче носта као услова за добнјање царства небеснога, у потпуном је складу изрека та са оним великим значајем, који је Христос давао ') У тексту је необична конструкција: УУјатеигГУ ТО^ ХОаЈЛОУ, која отежава тачан пријевод.