Istočnik

Бр. 15. и 16.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 249

— Закон римски није установио казне за таке преступе. — Раснни, распни Га! —■ Та вика потресе сав дворац. Један само — предмет њихове срдитости — Исус — стајаше непомично међу љима. Оп бјеше сличан штатуи невиности у храму Евменида. Пошто сам употребио разна средства да ослободим Назарећанина из руку свјетине, тако сам ослабио, да се одлучих упогребити још једно средство, које ми се чннило, да може у крајњем случају сачувати Му живот Његов; ја заповједих да Га шибају трском и умих руке нред народом, који, ма да ме није слушао, схвати из тога алегоричкога рада моју мисао. Испитивања Исуса не умирише безбожнике стога, што они тражише његову смрт. Био сам свједоком побуне у многој земљи, вндио сам како иде далеко заслијепљеност народа, али то, што се догађало нред мојим очима, прегазило је све што сам доживио. Чинило ми се, као да су адске силе напуниле Јерусалим својим дјелима, њихов је поглед био жедап крви, уста су само изговарала ужасне клетве. Та безбројна руља, иочевши од преторијума до горе Сиона, тако је издала вику, сличну таласима узбурканога мора, какова се пнје чула ни кодједног устапка у Панонији па ни код наиадаја на форум. Дан се смркавао све јаче и јаче, као да су наступили дани дубоке зиме. Исто је тако било и у час смрти Јулија IV. (Јулија Цезара). Бјеше то половином мјесеца марта Ја, покорни унравитељ узбуњење провинције, наслоних се на ступ своје базилике и ћутећи пратих иогледом тај пород пакла, који вођаше Праведника на смрт. Град остаде пустим, јер су се сви његови грађани упутили на Голготу, око мене бјеше све пусто и тужно. Моја стража помијешала се с народом, а капетан, бринуо се за макар какви ред. Остао сам усамљен и у свом узрујаном срцу осјећах, да оно, што се сад свршава, спада више у круг Божје воље, него људскога дјела. Ужасна вика са Голготе допираше до мојих ушију, вјетрић, чинило се, да носи мени осјећаје смртне борбе, у којој ни један смртник не завргнује свој живот. Црни облак покри кулу храма, надвукао се над градом и покрио га црним велом. Свуда се на земљи иоказали ти страшни небесни знаци, због чега је, као што веле, Дионисије Ареопагит рекао: Или Створитељ свијета страда, или се покварила машина васељене«. У први час ноћи, заогрнут огртачем, иђах у град и унутих се кроз врата према Голготи. Ту сам нашао жртву већ свршену, — жртву. коју недавно принесе људска Злоба... Ћутећи, погнуте главе к земљи, са стидом враћаше се народ у Јерусалим, Јер оно, што видје, напуни душе њихове страхом и скрушеношћу. Стража римска прође поред мене исто тако ћутећки, заповједник страже закрио је свога орла у знак жалости, а војницн у пошљедњем реду шаптаху један другом тајанствене ријечи, којих ја нијесам разумио. Кратак преглед црквено-школског и просвјетног Љивота. У овоземној цркви. Нревишљи рођендан Његовог царског и апост. краљевског Величанства Франца Јосифа I. прослављен је 5. (18.) авг. ове као и прошлих година свечаним благодарењем у св. богородичном храму у Сарајеву. Благодарење, на коме су