Istočnik

Стр. 252

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 15. и 16.

»Просвјета« је себи истакла горњи циљ; за остварење његово нуждаи је рад, нужне су жртве; без тога двога никад ни један народ није стварао велика дјела. Срби у Босни и Херцеговини дочекали су појаву своје »Просвјете« онако, као што озебли дочекују рађај сунца, на сјају ког ће се огријати и чији 'дивни зраци и угодна тонлота повратиће им снагу и обновити живот. Гесло: у заједници је снага, скупило је све што озбиљно мисли око »Просвјете«, чему се једино и има благодарити, што је ово српско друштво за двије године свога живота развило своју дјелателност тако, да се код пас потпуно утврдила вјера, да ће оно и постићи гпто је предузело и остварити што је наумило. Сви Срби из Босне и Херцеговипе према својој снази радо дају за »Просвјету« јер сваћају како је значајна улога, коју ово друштво испуњава. Већ је српски свијет обавијештен, да су три врсне Српкиње: госпођа Даша Савић, из Сарајева, госнођа Јованка Фуфић из ТравнНка и госпођа Марија Јакшић из Дервепте заложиле за »Просвјету« фундације и тако иостале великим добротворкама њеним. Сад јављамо, да је и господип Пахомије Николајевић протосинђел из Чајнича поклонио овом друштву сав свој иметак, који износи на 221Ј00 круна, и то 19.918.76 круна у готовипи, а остатак у разним стварима. Он је дао »Просвјети« све што је у дугом свом животу заштедио и тако је подигао себи задужбину, која ће вазда служити као видан спомеп његовог родољубља и његове пастирске службе српском роду и вјери. Хвала Ти, сиједа старино! Примјеру твом и примјеру поменутих трију српских добротворки сљедоваће и други Срби, па ће дизати себи споменике, од којих ће вјечито српски народ имати користи и који ће најбоље сачувати њихова имена да пе пропадпу у заборав. Благо »Просвјети« благо нашој узданици, омладини српској, док год старији о њој бригу воде и помажу јој да изађе на пут добра и мудрости! Из десете редовне сједнице главпог одбора друштва »Просвјете« држане 30. јуна 1904. у Сарајеву. Подиредсједник: Тајник: Васо Н. СавиЛ Ш. Грђип. Званични огласи. Српско-православна АЕИ. Консисторија Дабро-босапска. Број 770 ех 1904 1—3 Е д и к т. Позива се Јока Шекоровића р<ф. Спрема, која је свога супруга Нпколу, из Еовачнћа крајем 1903. годинв напустила и иегдје у свијет пезпано отумарала, да се до 1. јануара 1905. год. овом духовном суду лпчно или писмено тим сигурније јави, што ће се иначе супругу њеном подијелити право, да ју због злобног н шуштања и прељубе у сврху развода брака утужи. Из консисторијалне сједнице у Сарајеву, 3. августа 1904. АЕ. и Митрополит Дабро-босански: Николаж.