Istočnik

— 19 —

У вјери човјек мора бити сталан. Не смије се завађатп иити умом, нити срећом својом, нити примјером своје околине, да посумња у циљ онај, који му је Вог поставио. Рађају се у иама разне сумње; стане ум човјеку код миогих вјерских ствари. Ко је вјером слаб. тај ће изнемоћи и подлећи лажном умовању, али у кога је жива вјера, тај ће лако пребродити вртлог тај; том ће јасно бити, да није његово ни истраживати Божје тајне „ сакривене од посгаања свијеша и од параштаја " (Колош. 1, 26). Маловјерност није далеко од невјерја, а у пошљедицама својнма су готово једиака оба та гријеха. Ни маловјеран хришћанин се но спасава, као ии невјерпик. Оно мало вјере, што је има, нестаје сваким даном; сумња бива све већа, невјерје у њему све јаче. И дође вријеме. да се ни не познаје, да је такав човјек некад вјеровао. Откуд бивају људи маловјерни? -—■ Или а) са туђег утјецаја, или б) са мањкавог религиозног васпитања, или в) са преварене наде и несрећа у животу, или г) са гордости ума свога, коме пуштају узде сувише. ЈГпјек против тога гријеха јесте: а) избјегавање рђавога друштва • на то ваља особито да пазе старији, да отклоне од дјетета свакн рђав примјер ; 6) ваљано васпитање особито у младости, да се у дјечјој дугаи распири живи пламен вјере; у духу православне хришћанске Цркве одгојено дијете имаће у свом васпитању најбоље оружје против маловјерности; в) не подавати се сумњи и очајању у случају несреће, већ чувати вјеру своју, јер изгуби ли човјек у невољи још и вјеру, нема му спаса • г) ваљано његовање разума, коме не ваља пуштати све на вољу, јер он је као п размажено дијете: што му више дајеш, све је незадовољнији и све више тражи. ЕБеговању разума особито је снажно помоћно средсгв ) наука хришћанска, која му истнна пружа много хране, алн га уједно на свакзм кораку учи, да нма границе његову схваћању п да је мора бнти, јер је он само човјечји разум. Бадава је хришћан шу свако напрезање, ако је малокјеран. Недостаје му првог и најглавнијег увјета за спасење, — вјере, а бса вјере пије могуЛе угодити Богу (Јевр. 11, 6). IIо вјери вашој пека вам буде! (Мат. 9, 29). Како пемате вјере! (Марк. 4, 40). Ја се молих за тебе, д(1 пе малчкшс в/ера твоја («Лук. 22, 32). Да вјера вагиа ие буде у мудросши људској, всИ у сили Божјој! (I. Кор. 2, 5). Пазите, смојше у вјери, мушки се држите, угвр^ујше се! (I. Кор. 16, 13). з*