Istočnik

Стр. 256

ИСТОЧНИК

Бр. 17.

10. ЈЈарохија Љтник са сједиштем свештеника у Липиику и са овим селима: Скуцани Вакуф, Ђурићи, Фајтовци, Горице и Напреље, Лукавице и Зељковићи. 11. Парохија Хадровци са сједиштем свегптеника у Јапра Будимлићу и са овим селима: Хадровци, Слатина, Дуге њиве, Мала Руишка, Ћеле, Алиловци, Јоховица, Овањска. Јапра Будимлић, Мариновци, Тисова и Мркаљи У Бањалуци, 1. 14 септембра 1904. Митрополит: Евгеније.

Крсно име или слава. За народ српски написао Светозар Грубач, православни српски свештепик. (Свршетак ) Напомена. „Све ми је слободно, али није све корисно." Апостол Павле I. Кор. 10, 28. „Боље је наметно натраг поћи. него лудо напред ићи." Народна пословица. Јес' видио, Србине мој, штд значи твсје крсно име и како се оно слави! Не ради се ту о томе, да се једе, пије и части. Свечарство није ради обијести и похлепе за јелом и пићем, него је домаЗв богослужење. А на домаћем богослужењу треба да се прославља Бог и светац онога дана. За таку славу у пркоме реду тражи се усрдиа молитва, пЈемање црквепих ијесама у славу свечареву, читаање иобожних, добрпх и корисних књига, иаметни разговори и савјетова?ва о добру својем и ближњсга свога и добра дјела пагиа. Нико неће Србину замјерити, ако се на дан лијепе своје крсне славе мало и развесели н почпсти у кућп својој, али нека то чини свагда ум]срено, разборишо и мудро. да не окал>а свој српски образ. Мани се ш јутарја а на уставке крсног имена и не помигпљај! Чујмо што каже један наш човјек из народа: „Прије неколико дана пред крсно име иду наши тежаци у даља мјеста, потјеравши — макар и једиог вока, овцу пли козу — по несретну шпиритишу (ракију, а вина врло мало), које и најсиромашнији, најмање око 6 до 8 сића купн (сић има 10 литара). У очи крсног пмена долазе, скупљају му се зватшце (људи, који узајамно један код другога о крсном имену пију), које кршњак одмах прво, него је запалио крсну свијећу — него ли се праведном Вогу помолио, почне несретном шпиритушом залијевати и тако т()аје то даље док се не изопијају.