Istočnik

Стр. 314

И С Т 0 Ч Н И К

Вр. 19. и 20.

Затим има још новији догмат о папској непогрјошности. Омда како је папа Лнборије пристао уз Аријане; папа Вигилије био избрисан из списка па V васионском сабору. а папа Хонорије био анатемисан на VI. васионском сабору? Ако су иапе непогрјешни сада то су били и онда, а ако нијесу онда били непогрјешни то нијесу ни сада. Из овога свега види се. да је јединство са садашљим Римом немогућно. Но са Истоком стоји другојаче. Ако је енглеска црква дошљедна себи, опда она мора да вјерује као п Источна Црква. Енглези имају за свој критеријум цркву нрије њене деобе на источну и западну; и ако ми желимо да знамо каква је била та црква. ми треба просго да погледамо на Исток, јер се тамо православна вјера очувала потпуно; ништа јој није ни додато ни узето. Источна црква никада није знала за такве провале, какве је имала да пређе енглеска црква при одбацивању папске власти; није преживљавала те промјене периода реформације, од кога су се изроднле све протестантске секте; вјера на Истоку по милости Божјој, очувала се онаквом, какву је Христос оставио св. апостолима, Доћи ће вријеме, када ће људи увидјети лабавост и плиткоћу латинства п нротестанства и обратити се православпој цркви, у којој ће једино и тражити спасење. Молићемо се Богу, да то вријеме што прије дођз, како би се јереси уништиле, расколи ишчезли, нравославље зацаридо свуда и како би Бог, по нашој молитви, дао цијелом свијету мир, својим црквама благостање и сјединио све молитвама Иресвете Богородице и свих светаца, који су угодни Вогу. Сигурпеј В. Феј. П. (Тке Но1у СјГо $$ Ма^азгпе.) У пошљедње вријеме много се говорило о могућнНм условима јединства енглеске и руске православне цркве. Ионовно одбијање Рима на наш покушај да се сгвар тачније објасни и видљива немогућност наћи ма какав основ за јединство са вјероиспови.јестима око нас — зато што одбацују преку потребу доктрине о апостолском вашљедству, — натјерало је многе људе да се обрате Исгоку и упитају — зашто да не предузму такав корак, који би могао довести до неке практичке форме јединства. Лмерички црквени кругови у новије вријеме нарочито су се штфесовали овим питањем због иосјете, коју је учинио Русији епискон фондилакски у пратњи Биркбека, који је најбоље између Енглеза упознат са руском црквом и који заузима важно мјесто међу енглеским научницима. Затим и руеки Св. Синод одредио је нарочиту комисију за проучавање питања о еједињењу. Но овај иокушај енглеских католика за сједињење са Истоком није ствар нова. Још пре 200 година, енглески и шотландски ноијури, који су били збачени са својих катедара због одрицања заклетвз на поданство и вјерност пресвитериЈанском узурпатору Виљему Оранском обратили су се Истоку са жељом за сједињење Ове њихове жеље биле су предмет преписке са руском црквеном влашћу од 1716. на до 1725. год. 1712 године, архиепископа тиве.јског Арсенија био .је послао александријски патријарх у Јевропу ради помоћи египатским хрншћанимм. које су тада гонили Турци. Арсеније је дошао у Лондон 1714. године са александриским абатом Генадијем и другим духовницима. Ту је оетао двије године. У јулу 1716. године Арчнбалд Кампбел, шотландски нонјур, на скупу у Лондону покренуо је иитање