Istočnik

Бр. 19. и 20.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 315

о односима са истоком преко архиегшскопа Арсенија. По свједоџби Јеремије Колијера Арчибалд Кампбел и Натанаил Спипкер, нонјури — епискогш изнијели су предлоге, које је епископ Спинк превео на грчки Арсеније их је донио у Русију и успио је да придобије зато Кетра Великог и његовог канцелара грофа Голов" кина, који је ове предиоге предао источним патријарсима. Формула сједињења, коју су израдили нонјури, интересна је у толико, у колико она има у виду погодност у данашњим односима са источним црквама. Предлози. њихови дијеле се на двоје. Први обухватају црквену управу, дисциплину и др. а други обухватају питања вјерска. Мање важни предлози јесу: да се јерусалнмски патријарх иризна васионским; да се прва литурђија Едуарда VI. призна у употреби »заостадих католичких британских цркаиа«, по њиховој жед>и; да се прЈПОвнједи св. Златоуста и других грчких отаца преведу на енглески језик и читају на светим сдужбама. То су главне тачке односно уираве и дпсциплине. Но њихова изјашњења о вјери изгледају данас неповољна. Она се дијеле на два дијела. У једном се саглаш шају са Грцима а у другој разликују се. Саглашавају се са никејским символом. ала су конструкцију РЛпкре изјашњавали у томе смислу, да Дух Свети излази »од Оца преко Сина«; признали су, да нико од вјерних иеће добити блаженство прије општег ускрснућа, али су допуштали у извјесној мјери поштовање свегаца и ангела сгим, да се они ипак не могу призивати као посредници у молитви гта ни сама Богородица. Шго се тиче Христова присуства у св. причешћу признали су стварност тијела и крви Христове у њему, али су то сматрали за нешто неодређено и неформулисано, тако, да сваки може слободно — према Христовој поуци и разумијевању примити га у вјери и клањати се Христу у духу, без обавезног обожавања светих знакова Његова ирисуства. Односно икона да се јевреји, мухамеданцн и побожни хришћани неби саблажњавали наивно су предтагали: »да се девети члан другог сабора у Никеји односно поштовања икона сматра, да никога не вређа«. Овај епископски предлог поднио је источним патријарсима протосинђел александријског патријарха Јаков и тек поелије пет година стигао је иа њега одговор. Овај одговор однио је у Енглеску исти Јаков. Патријарси су рекли: »да источна црква, непорочна невеста Господа, никада није допуштала нити ће допустити новотарија.« Они су одбили мијењање старјешинства међу патријарсима или ма чега другога у вјери и практици источне цркве. Одобрили су превођење списа св. отаца и заступали су молитве за умрле. Што се тиче доктрина и ирактике, у којима се разликују од источне цркве и које епискони одричу, патријарси су рекли: »томе се није чуднти, јер су они рођени и васиитани у иринцииима лутераиских калвиниста и заражени њиховим предубеђењима«. У нитању о сметњама за призивање у молитви св. Богородице патријарси кажу: »ми овдје заједно са Давидом можемо рећи: имали су страх гдје није било страха«. Патријарси траже нризивање у молитви св. Богородице, светаца и поштовање икона, као и нретварање у св. причешћу. 22. маја 1722. године нонјури су послали одговор патријарсима, у коме браие своје захтјеве, али православна црква остала је при своме гледишту. Но на овоме се ствар није свршила Предузети су кораци, да се пошаљу у Руснју два нонјура ц да се добију услуге Вартоломеја Касана, синовца оца Игњатија, који је