Istočnik

Бр. 21.

ИСТОЧНИК

Стр. 333

а у почетку шпалира изашла је дјевојка Ружа Боројевића окићена дугачком тробојиицом и иоздравила Госп. Митрополита предавши му лијеп иукет цвијећа. Пред црквом, јер је иста трошна, те је забрањен улаз, поздравио је Госп, Митрополита надлежни свештеник, на што је Госп. Митрополит захвалио и својски поучио народ. За тим се је упутио Госп. Митрополит са цијелом пратњом у стан свештеника Ристића на почипак, за којим је слиједио угодан ручак, кога је приредила дотична цркв. општина. На ручку поздравио је Госп. Митрополита куће домаћин у име своје, своје општине и народа са изразом особите радости, што је сретан да види свога Госп. Митрополита у свом дому — на што се је Госп. Митрополит топло захвалио. Прн ручку осим пратње били су још свештеник шамачки преч. госп. Димитија Димитријевић и госп. Коста Максимовић, који је такође Госп. Митропол. кратко али језгровито поздравио. Послије ручка кренуло се је одма у Нови град. Тим путем биле су окићене српске и римокат. куће и подигнуте алеје а народ је исто онако дочекивао и поздрављао Госп. Митрополита као и на путу из Оџака у Дубицу. Пред црквом дочекао је Њег. Високопреосвећенство госп. учитељ Цвјетин Јовановић са школском дјецом и многобројним народом у лијепо уређеном шпалиру, којом приликом поздравила је Његово Високопреосвећенство ученица Љубица Недић следећим говором: Ваше Високопреосвештенство, мили архипастиру! Учећи нашу св. прославну вјеру, учасмо и то, да у нагиој светој цркви постоји осим свештеника, који с нама сваке неђеље и иразника у св. храму моли драгоме Богу, још и архијереј, највише свештено лице у нашој цркви. Непрестано нам душа чежњаше за тим, да тога великог носиоца науке Христове видимо и од њега благослов примимо. И ето нам драги Бог услиша ту нашу скромну дјечију молнтву: даде нам ту срећу, те дочекасмо и овај час, када могосмо ступити иред Ваше Високонреосвећенство поздравити Вас поздравом јерусалимске дјеце: »осана благословем грјади во имја Господње!« и ускликнути гласом исте побожне дјечице: благослови свјати владико! Дубоко ганути овом срећом, стунам пред Вас, да Вас, у име мојих школских друга и другова поздравим, те сам слободна испред њих пружити Вам ову киту цвијећа у знак дубоке наше понизности и љубави и зажељети Вам дуги вијек на срећу свега Вашега стада, које иред Вама скромно стоји, те кликнути: добро нам дошли и живјели! На ово се је Госп. Митрополит захвалио и продужио пут у цркву у којој га је поздравио надлежни свештеник овим говором: Ваше Високопреосвештенство! Увијек је наше мјесто, т. ј. народ ове иарохије жељно исчекивао онај час, када ће у својој средини видјети свога великог црквеног поглавицу, јер је више од 36 год. лишен те среће. И колико се радовао кад је још благоупокојени митрополит Николајевић, па садашњи Високопр. митрополит сарајевски Николај Мандић обећао свој долазак, а колико се у души сневеселисмо, кад им се преогромним послом то обећање онемогућило испунити. На сами глас о успостави бањал. дијецезе, опет се обновише живље наде и скоро оживотворење те жеље, а особито се живи интерес и жеља појавила у свим слојевима и не само једног краја и једне парохије, него и цијеле Вам данашње дијецезе, када Бог својим провиђењем одреди Вас за првог митрополита бањалучко-бихачког. Велим, свако