Istočnik

ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У ВОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. ХУШ. Сарајево, 30. новембра 1904. Бр. 22, ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕ ЈИ. УРЕДНИК: протосинђел ИЛАРИОН РАДОНИЋ, ирофесор богословије.

ЗВАНЦ-^НО. Српско-православна Бањалучко-бихаћка Митрополија. Гукоположење и постављење. Његово Високоиреосвештенство г. митрополит баљалучко-бихаћки Евгенијв благоизволио је у цркви св, апостола Петра и Иавла у Санском мосту дана 11/24. и 12. 25. повембра о. г. рукоположити свршеног богослова Манојла Варагипа из Сарајева за ђакона односно презвитера. Исти је постављен администратором новоосноване парохије Липник у Старо-мајданском протопрезвитерату.

НЕЗБАНИЧНО. Назори Мартина Лутера О П ро П 0 вј Н И 1П Т ву. (Наставак.) П. 0 позиву и посвећењу. Проповједништво је узвишена и тешка служба, те јо према томе може вршити само ироиовједник ио иозиву (Јевр. 5, 4). Нико нека се не трпа непозван у проповједничку службу а ако је већ позван па се примио те дужности треба, да је достојно и врпш, јер проповједником ријечи Божје може бити само избрапш Божји. Троје мора имати проповједник. Прво: да се појши; друго: да отвори уста и нешто каже и треће: да зна и престати. Како и на какав начин позива и шаље Бог проповједнике мсђу људе? Двојако. Непосредно и посредно.