Istočnik

— 80 —

Сав тај терет, о ком говори Господ, ево у чему је: Љуби Госиода Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свом мисли својом, а ближњега као самог себе / Ето то је највећа Божја заповијест — љубав. На зар је љубав терет? Ко би још љубав теретом називао? Господ је назвао Своје заповијести јармом и теретом за хришћанина само ради тога, што су у оно вријеме заиста људи стењади под фарисејским заповијестима као под сињим теретом, па иас Он зове испод тог тешког јарма у други лаки, у онај, који срце од природе тражи, за којим душа уздише и жуди. Је ли шарна дуга терет човјеку? — Та радује се њојзи и велико и мало послије суморног дана, послије оловног терета пустих облачиаа. Суморан облак тако бијаше човјечансгву у Завјету старом, а са појавом Господњом на земљи засја свијету шарна дуга, проби сунце облачину и љубав се земљи с неба осмјехива. Да давна су дјела Твоја Тосиоде/ (Пс. 103, 24). Велика је мудрост Твоја, а још већа ваљда љубав Твоја према нама. Та Ти си послао Сина Свога међу грјешие нас, да нам Он љубав заповиједи, да нам каже да је то од Бога највећа заповијест! И јесмо ли онда под заповијести? — Та скоро и да нијесмо, јер љубав је потреба нам, па ето и наша потреба и Божја заповијест једно исто тражи ! Да, да! Све би тако било, кад би човјек био човјек. Лијеп би нам живот био, да смо прави хришћани. Не би било онолико муке и уздаха, не би осјећали терета од живота, да нам није тешка заповијест Господња, да има међу нама увијек љубави хришћанске и за Бога и за ближње. Да нам је љубав зачин животу, сладак би нам живот био. Али знате, како пјева наш Ђура Јакшић? Пјева сјени своје мртве мајке, која се јога брине за сина у животу: „ Ти мислиш, мајко: та добро му ]е п кад оно тихо такање не чује, гишо иаук везе жицом тананом над оним нашим црпим таваном /*' Мисли мајки зар, добро јој је сину међу људима, кад се отргао оне сиротиње црне, али син болно додаје: „У сљијету мајко нема љубави /" Ту је ето пјесник опевао невољу нан1у; није је пјевао напамет, већ из болних груди својих. Јер истина је, да у свијету нема љубави. Била је љубав и у старом Завјету људима заповијест. Господ каже да је то језгра закону и пророцима. Али људи не разумјеше те заповијести, заборавише на њу, па дође вријеме, да се заиитају: а која је пајве&а заиовијест у закону нашем? И почеше се чак око тога и препирати. Једни говораху: највећа је заповијест она о жртвама, други, да је обрезање, трећи да је она о светковању суботе. И ни једап не погоди правог. И дуго би се још препирали, да не до|е