Istočnik

источник

Стр. 18

IV/ Један Мухамедавац, житељ Арабнје, на^е се у цркви хришћанској и видје, да свештеник за вријеме литургије закла младенца, крв његову уточи у чашу, а тијело раздроби на тањиру. По том хришћани, који бјеху ту, тијело младенца јеђаху, а крв пијаху. Невјерному сарацену учини се то дјело гадним, те поче оштро ружити свештеника. Но кад му свештеник смј^рно разјасни тајну невјеру, тада Мухамеданац, поражен величином те тајне, постаде пошљедоватељем Јеван1)еља и мучеником за Христа. Ти, читаоче, можда ћеш запитати: а зашто Бог скрива од нас вид тијела и крви у тнјни св. причешћа? Вогоносни оци цркве одговарају на то овако: „Природа људска одвраћа се од употребе сировога меса, и не може иикако крви пити. За то Бог у тајни св. причешћа скрива тијело — видом хљеба, а крв — видом вина." Узмимо, рећи ћеш, то је истина; зар пама није сада могуће ради освједочења да видимо у тајни нричешћа мјесто хљеба тијело Господње, а мјесто вина крв Христову? 0, бев сумње је могуће! Али ми треба да просудимо, што хоћемо. 'Гакова шта даје Бог већим дијелои само невј^рнима, а нама, који вјерујемо у несумњиву светост тајне причешћа, жеља је наша излишна и грјешна. Правила црквена налажу да, ако би се коме свештенику, који служи, хљеб показао као тмјело, а виио као крв, тада се тај свештепик не смије причестиги, већ мора у смјерности духа молити свезнајућега Бога, и кривити себе због слабе вјере, да му покаже тајну причешћа у обичном виду, у којем се она даје ХрИшћаНИМа, КОЈИ ПраВО вјерују". (Наетавиће ев).

ДуЉности човјечије. — Силвије Пелико преводи с руског Ђакоп Косто М. ЛучиЛ. Глава I. Значење дужности. Мисао о дужности за човјека је неизбјежна, и од њеног утјецаја не може се ослободити. Дужност је тијесно везана са нашим бићем. Наша свијест говори нам о овоме, а још одређеније и стварније што више мислИмо, и што се више наша умна способност развија. 0 овоме нам говори и свијет који нас окружава, а који се управља по вјечним хармоничним законима, и све што је у њему има општи циљ, да нам искаже премудрост и да испуни вољу Бића, које је почетак и свршетак свега што постоји.