Istočnik

источник

Стр. 19

Ово се може рећи и за његовог друга и послије њега највећег инглеског пјесника Тому Мура, који се много година борио са вјерским колебањима, и на пошљетку вратио у крило хришћанске цркве. (Наставиће се). Три ријечи о крсту 1 ). II. Од три врсте крстова ја сам вам рекао неколико ријечи о једној врсти, на име о крстовима спољашњим: невољама биједама и лишавањима. Сада ћу вам нешто рећи о другој врсти крстова о крстовима унутрашњим. На крстове унутрашње наилазимо ми у вријеме борбе са страстима и жељама. Св. ап. Павле вели: »Који су Христови, распеше тијело са сластима и жељама« (Гал. 5, 2*). Распели? Дакле, бјеше крст, на коме они распеше те сласти и жеље. А какав је то крст? Борба с њима. Распети страсти значи ослабити их, угушити их, искоријенити их. Надвлада човјек неку страст неколико пута, па је ослаби; надвлада још неколико пута, и угуши је; још је надвлада, и искорјени је с помоћу Божијом. Како је борба ова и тешка и мучна и с боловима скопчана, то је она, доиста, крст у нама подигнути. У онога, који се бори са страстима бива, да му се некада руке као прикивају, трновни вјенац на главу меће, живо срце пробада. Тако му је тешко, тако га боли. Није могуће бити без труда и бола; јер страсти и ако су нам нешто туђе, ипак доглавши с поља, оне су тако прирасле за тијело и душу нашу, да су својим жилама пробиле у све дијелове и моћи њихове. Започни их чупати и боле. Боле, али је за то спасоносно, а до спасоности те не долази се друкчије, него преко болова. Има болест звана полип 2 ), какво туђе тијело залеже се у нашем тијелу, расте и пушта жиле. Не исјечеш ли, не ћеш се излијечити; а стани сјећи, боли. Нека боли, али нам бол тај здравље новраћа. А остави га, не исјеци —■ болеће и опет, само што бол овај не води к здрављу, него се болест још увећава, може бити, на толико, да ће и смрт донијети. — А гле, како лијече и тако звану сибирску болест. Изрежу бубуљицу ( прбпцб ), попале то мјесто и још нечим отровним намажу и натру. Боли, али је л^ековито. А остави тако, бол ће и опет остати болом, али јога ни смрти избјећи не ћеш. — Тако је и борба са страстима и њихово је искорјењивање са боловима скопчано, али је спасоносно. А остави страсти, не искорјењуј их; оне ће ти и опет проузрочити терет, бол и страдање, али не на спасење, него на пропаст и смрт духовну: јер »плата је за гријех — смрт« (Рим. 6, 23). Која страст није с боловима скопчана? Гњев пали; завист суши; тјелесиа (похотђ ) слаби; тврдичење једе и спавати неда; увријеђена гордост убитачно троши срце; и свака друга страст: мржња, подозрење, џандрљивост, угађање људима ; привезаност (пристраст;е) за извјесне ствари и лица — проузрокује нам своје врсте кидање тако, да живити са страстима значи то исто, што и ићи босоног по ножевима или угљевљу, или бити у положају онога човјека, коме змије срце сисају.

') Види „Источник" 1904. св. 23. стр. 366.

*) Код жас — рак?