Istočnik

Бр. 1.

ИСТОЧНИК

Стр. 21

ко.је ће се уселити у срце ваше, када будете савладали страсти, и загријте тиме ревност своју на то, да уста:1ете противу страсти својих. Свјетлост, мир и радост зачињу се у вама одмах при ступању у борбу ту, и рас^у и уздижу се, док се на пошљетку не заврше мирним расположењем срца, у којем станује Бог. И Бог мира остаје доиста увијек са оним, који је достигао тај степен. Тада се потпуно засвједочава и увиђа, да је крст доиста — дрво живота. Рајско дрво живота остало је у рају, а на земљи мјесто њега подигнуто је дрво крста. Циљ и овога је дрвета иста: да човјек од њега окуси и жив буде. Приђи, приони му устима својима и гјиј из њега живот. А прионућеш крсту, када одбациш саможаљење и када будеш ревновао о самораспећу; а стаћегл пити из њега живот, када ступиш у борбу са страстима. Кад год надвладаш страст биће, као да си се напио живоносна сока из крста Христова. Учестај, прије ћеш се напити, и напунићеш се живота. — Дивно својство самораспећа! Оно као да одузима, но одузимајући даје; оно као да одсјеца, но одсјецајући привија; оно као да убија, но убијајући оживљује. Праии крст Христов, којим је смрт уништена и живот дарован. Какво благо, а зар је велик труд!! Први корак је тежак — прво савлађење себе орва одважност на борбу; а послиЈе што које хрвање (»ношење«) у борби више, све лакше и лакгпе. И ревЕадст ће се боље разгоријевати и знање у надвлађивању ће се увећавати и неиријатељ ће слабити Као код обичног боја, војницима је страшно само почети, а за тим они не гледе ни на што, све им бива згодно и лако; тако и у духовној борби, само започни, даље ће се борба и сама собом разгоријевати а и олакшавати. И за тим, што су сукоби усрднији и живљи, тим је ближи крај борбе и ближи мир. Немаш зар моћи да почнеш? Моли се, Господ ће ти послати. Окруж* себе помислима на опасности, које настају од пребивања у страстима, и изагиаћеш себе тиме из таме њихове на свјетлост слободе од њих. Оживи осјећање мучења од страсти, и у теби ће се разгорјети гњев на њих, и жеља, да се избавиш од њих. Но више свега, исповједи немоћ своју пред Господом, стој и куцај на вратима милосрђа његова, вапијући за помоћ. И доћи ће помоћ! Погледаће на тебе Господ и свјетлост из очију Његових попалиће у теби саможаљење и зажећи ће у теби ревност, вољно наоружати се против страсти. А онда, ако је Господ с нама, ко ће противу нас?! Ти подвигоположниче Господе! Који си нас одушевио ревношћу, да ступимо на подвиг борбе са страстима, Ти сам дај нам и моћи, да се одржимо у борби тој, да под знаком Крста Твога ратујемо добар рат, угледајући се на Тебе, началника и свршитеља вјере нагне, који си нам крстом спасење спремио и њиме иам живот даровао. — Амин. нои — Бошко. Хигијена и хришћанство. I. Од онога времена, како је у медицинској науци хигијена, не будући сама медицинском науком заузела, тим не мање, особито почасно мјесто, важност њезина, може се рећи, сгезсешЈо расте сваком годином. И то треба казати не само за ону хигијену, која се тиче чисто материјалне стране бића човјекова, тако рећи