Istočnik

Бр. 2.

источник

Стр. 37

Споменућемо овдје јоште да склапање уније није испунило ни близу она очекивања, која су гајили дворски политички кругови у Цариграду. Када је послије пада Србије 1439. Византија поново закуцала на врата Запада тражећи оданде помоћи, помоћи није било. Римокатоличка црква подијељена бјеше на два табора, а хришћанске силе на Западу заузете бјеху и сувигне својим ро||еним интересима. Поред тога папска курија не имађаше више оне снаге као у XI. вијеку да покреће читаве масе западњака на исток. Па и она акција коју је Угарска у свези са деспотом Ђурђем Вуковићеи отпочела 1443. год. против Турака не бјеше дјело римске курије. Римска курија покушала је до душе 1443. да покрене Млетке и остале маритимне силе да пот помогну сувоземну хришћанску војску оружаном флотом> али забавл>ена својим интересима у Италији, није хтјела жртвовати онолико колико је у истину требало. Те половне мјере осветиле се најљуће 1444. када хришћанска флота у Галипољу није могла да испуни своју задаћу, цустивши војск^ угарскога краља Владислава да сама дијели мејдан са Турцима, који код Варне однијеше коначну побједу над Хришћанима. Све то допринијело је да су они, који у Фиоренци из политичких разлога заступаху сједињење цркви, охладнили према унијиИстина је да је цар Јован VIII, по повратку из Италије попунио патријаршки престо присталицом уније Митрофаном П. из Кизика (1440.—1443.), али га је у његовом правцу тако слабо потпомогао да је овај готов био да захвали у чему га је смрт спријечила. Послије његове смрти бјеше патријаршки пријесто двије године непопуњен и тек 1445. засједе на пријесто патријаршки Григорије, опет присталица уније, Но незадовољство у народу и клиру бјеше толико велико да је Григорије 1450. год. морао утећи из Цариграда испред огорченог народа, који за унију није хтио да зна 1 ). Када је енергични султан Мухамед П. гвозденим обручем почео да стеже јадну Византију обраћа се она поново папи Николи V. Папа бјеше вољан покренути Запад у помоћ Грцима, али је тражио обнову уније. Цар Константин XI. у невољи приста на ово. Но када је у присуству папскога изасланика кардинала Исидора у децембру 1452. служена служба у цркви Свете Софије и на њој споменуто име папе Николе V. хорили се по улицама Цариграда огорчени узвици народа

') Ж. ]Мог<1еп, ор. сИ. 718/9. Ј. Бгабеке, 2ит Шгсћепуегеии^ипјЈатегнисћ т Јаћге 1439. Вуг. ЗеНбећгШ, 1896, V. Стр. 580.