Istočnik

Стр. 82

II С Т 0 Ч II II К

која их млијеком и маслом храни ? Достигавши тешком муком неки степен они се тромо зауставе на њему не мичући се више ни корак унапријед. Вријеме лети, догађаји се колутају као облаци дииа, проналасци на пољу науке и умјетности множе се, живот врије, друшгво се нагло мијења, а они гдје су — ту су. И једнога дана као Дон Кихот нађу се у сасвијем непознатом свијету нових мисли и погледа. * У овој тежњи човјековој око развитка и напредовања велику улогу игра његова воља, од које много зависи. Но ако ми као људи морамо много што-шта опростити људима често осјећајући и бол у дунш, кад видимо да се дивовска снага троши око ситница и незнатних ствари, гдје би се иначе могла чуда сварати — Бог друкчије суди од људи. Његова воља је над нашом. И ако се наша воља не мора испунити, Шегова мора увијек! Јер човјек мора ићи за напретком још више стога, што је воља Вожја, да будемо свети и савршени као Он, и што нам Бог даје дарове, да их умногосгручимо. И доћи ће једном вријеме, кад ће се једном од нас тражити рачун, како смо се дарг>вима Божјим послужили и окористили. То је питањз времена. У светом јеванђељу данас говори се: По дугом времену дође господар тијех слуга, и стаде се рачунаги са њима. Биће то рачун не као кад ми опомињемо један другог, гдје се може и опростити, ако је когод погријешио у рачуну, него рачун строг и неумитан, гдје ће се са правом тражити од нас, што нам се повјерило. Тада ће Бог бити судија наших дјела и наших рачуна, а одмах уједно и давалац награде за то. Тражиће се од свакога, да врати оао, што је добио, не једноставно онако, како је примио, него увеличано и умножено. Коме је много дано, много ће се и тражити од њега. Како ће и каква образа изаћи пред Судију они људи којима је овдје на земљи много повјерено било, а они мјесто одговорности повјерењу и послу били су само најамници и кукавице. Хоће ли се моћи испричати једноставном ријечју немара свога: Господару! знао сам, да си тврд човјек: жњеш, гдје нијеси сијао, и купиш, гдје нијеси вијао; па се побојах и отидох и сакрих талант твој у земљу, и ево ти твоје. Зар Бог, који нас је из љубави створио и дао нам бесамртну душу са различитим даровима и великим одликама, зар он тврд човјек?! И зар он (без икаквог баш права) жње, гдје није сијао?! И зар купи, гдје није вијао?! Како ће ништавна бити исприкагга! Та Бог нам је душу дао, да чедо његово хранимо, развијамо и усавршавамо. И као што сваки родитељ пославши дијете на науку и трговину, занат или било коју струку жели, да му се син поучен и развијен, спреман и образован кући врати — тако и