Istočnik

И С Т 0 ч н и*к

Стр. 20§

Зар те не боли душа, да ти се дјеца твоја, крв крви твоје, и кост костију твојих, због твога самртнога гријеха ишћерани испод крова отачкога као бескућници по свијету потуцају, да због гријеха свога оца као туђи најамници хљеб свој насушни зарађују. Мислиш ли, да ти тешки уздах дјеце твоје. која се због тебе по свијету пате, неће разбити вјечити сан, којега ћеш због твога гријеха прије времена у гробу отпочети? Мислиш ли, да ће ти се дјеца именом твојим поносити, и да ће те на часу растанка с овим свијетом ико ожалити?... Бојим се, да си и ти, као и син погибељи, за кога је Спаситељ на Голготи забадава крв Своју свету пролио! А шта да речем за младића, који и онако бујну крв своју пићем распали, да и онако необуздану нар в још више разузда ; који чедан и добар иначе, у пићу је готов на оца и мајку насрнути, изгуби стид.... та готов је на свако неваљалство овога свијета. Враћо моја млада, несмете тако! Пред вама је још цио живот, па пазите, да уловљени духом лукавим не би у младости такву грјехоту учинили, коју ни под старост откајати могли не би. Но од свију ових још више гријеше они, који друге на гријех накоде, а нарочито који невиној дјеци пиће сладе; к >ји се за љубав необузданога ћефа с ђаволом сдруже, да јецу саблажњавају. У тих грешника срце је пусто и зазакон божији глухо; они се не боје Бога, нити стидељуди, нити хоће да зпају за страшну претњу : „тешко свијету од саблазни..., али тешко и оном човјеку кроз кога долази саблазан. А који саблазни једнога од дјрце..., боље би му било, да се објеси камен воденични о врату његову. и да потоне у дубину морску" (Мат. 18. 67.). И заиста Содому и Гомору, која мјеста је Господ због грдних грјехота њихових становника огњем из неба у прах и пепео сатро, биће лакше у страшни дан суда Христова, него ли онима, који дјецу на гријех наводе! Видите браћо, куд води и на шта све не наводи зао дух онога, коме се у пићу приближио. Но и сами знате, да на зКалост има још и црњих и горих примјера! И све те црне слике јасно вам свједоче, колика је грјехота неситост у пићу, и колико ваља да је човјек опрезан, да ни себе, ни ближње гријехом овим смртним не нагрди. II а да би душу од погибељи, а тијело од болести, иметак од пропасти, а обрав у поштењу сачували: клоните се драги Хришћани свагда и свугдје, у свакој прилици прекомјерног пића: на частима, о сватовским пировима, о славама и зборовима, о даћама и на сваком вашем весељу. Прекомјерно је пиће скоро као ватра, која све сагори, јер и оно сагори исплакано тијело и сагорјева способности душе и савјест. А у кога је савјест спаљена, тај чини свако безакоње, и из*