Istočnik

источник

Стр 211

Они, који тако мисле, — у великој су сљепоћи! Смрт је ушла у свијет због гријеха: оерецм гр^кха с/исртк (Рим. 6, 23), речено је у св. Писму; а свештеник долази к теби зато, да те очисти кајањем и исповијеђу од гријеха и да те св. причегаћем сједини с Господом. А зашто ти гледаш на свештеника, као на вијесника смрти? Зар кајање и св. причест имаду погубиу силу, да убијају? Гријех је о томе и мислити! Болестима казни често Бог човјека за гријехе, а кајање повраћа поријетко човјеку здравље. Манасији — цару израиљском, обећао је Бог кроз пророка здравље, ако се покаје за своје гријехе. Манасија се покаја за своје гријехе и оздрави. Сам Спаситељ, лијечећи ббне, најприје им је опростио гријехе, као узроке болесги. Тако он исцјељујући ббнога, раслабљена жилама, најприје му је опростио гријехе, а затим га излијечио; најприје је рекао: опрагитају ти се гријеси, затим устани, узми одар шво) и ходи; исто је то рекао и 38-годишњем болеснику, излијечивши га од раслабљења: ето си здрав, више пе гријеши, да ши шшо горе не буде. Ако кајан.е за гријехе бива узроком не болести и смрти, већ живота и здравља, то тијем више има то тајна св. причегаћа. Зар не читаш сам за свештеником: да ми не буде на суд или осуђење причешће св. твојих тајана, Господи, но ко исц^к* лжп д8ши и т^кла." Апостоли Христови обрадовагае се, кад видјеше Господа, а ти тужиш, кад ти свештеник приноси пречисто тијело ВВегово? Такову погубну мисао улијева теби древни човјекоубијца — сатана, да умреш без исповпједи и причешћа; — или да примиш св. дарове без живе вјере и чистосрдачнога кајања својих гријеха. А шта би било да ти, бојећи се призвати свегатеника благовремено, умреш без покајања, или, због велике и тегаке болести, постанега неспособан за истинито кајање ? Тада ти је вјечна погибао неизбјежна. Не, браћо хришћани, не бојте се за вријеме болести призвати свештеника ради исповиједи и причести св. тијела и крви Христове; кроз то се некад видљиво очитовала чудотворна сила Божја, која је лијечила ббне, Примјера ради навешћемо, што пише у животу св. Алипијч. „ У Кијеву живљагае један богат човјек. који је сградао од тешке болести — од губе. Дуго су га лијечили љекари, али без икакве користи. Тада му један његов пријатељ савјетује да иде у Кијевопечерски манастир и да моли преподобне оце печерске Антонија и Теодосија, да му молитвама њиховим даде Бог здравље: болесник принуђен непрестаним просбама свога пријатеља, упутио се у св. обитељ печерску, али није баш потпуно вјеровао у молитве преподобиог Антонија и Теодосија. Чим га пријавише игуману обитељи печерске, заповједи игуман, да га напоје и умију лице и главу ње-