Istočnik

Стр. 214

источник

Бр. 7.

ђосмо крај дугог Мостарског блата, а кад смо се на Љиштици мало одморили, кренусмо опет уз брдо, крај Широког бријега, те, попевпш се на врх брда Врањића, угледасмо село Броћно, иза којег спустисмо се у Посушко поље, те у 12 г / а сати стигосмо у малену касабу Посушје, мјесто херцеговачко, али, по склопу оних каменитих ограда и сокака, типа, ношње и говора житеља, рекао би, да си у сред Далмације Његово Високопреосвештенство овдје у свом гостољубивом дому лијепо је угостио трговац госп. Илија Билић, а посјету Му учинише и гг.: тамошњи римокатолички нарох, и вођа оружничке постаје. У 2 сата по подне кренусмо се даље, те у 4 стигосмо већ на почетак плодног Дувњанског поља, док у б 1 /^ сати стигосмо у село Бришник. Овдје је Његово Високопреосвештенство дочекао скоро сав Жупањац у весељу и свечаном руху, са заставама и напрсним тробојкама. Упарађени народ поздравио је архијереја одушевљеним усклицима »Живио!', а старина парох, пречасни госп. Михаило Самарџић, и слушалац права г. Ристо Важић поздравише га врло одабраним ријечима и најискренијом добродошлицом, на што им се Архијареј лијепом, управо тронутом бесједом обојици захвалио. У низу кочија и коњаника, а уз веселу пјесму омладине, кренуо се Впреосвештени даље до села Кола, гдје га дочекаше гг. предстојник Мирко Навратил, начелник и римокатолички парох. Иза кратке почивке, а за ваљаним гласником, који у свечаном руху одјезди на коњу у варош, крену се ова красна поворка напријед, те, кроз славолук искићен зеленилом и барјачићима, уђе у саму варош. Кроз дугу улицу народ је без разлике вјере одушевљено поздрављао свог високог госта, показујући своју радост и тијем, што је домове и радње зеленилом, вијенцима и заставама окитио. Тачно у 6 г / 2 сати по подне стигао је с пратњом г. Митрополит пред св. храм, који је као и школа зеленилом и заставама окићен био, дочим је на капији стајао срдачан поздрав: »Добро нам дошли!« — Ту пред црквом дочекала је господина митрополита школска младеж са својим наставником, г. Душаном Станишићем. Дјечица окићепа тробојним врпцама, поздравише духовног старјешину усклицима »Живили!«, а ученик IV. разреда, Љубомир Важић, из свог чистог, дјечијег срца, поздрави га у име својих школских другова кратким, лијепим говором. Иза поздрава малише у лијепом низу пратње уђе Архијереј у свети храм, праћен свечаном литијом и појањем те одстоја у архијерејском столу свом кратко молепствије за срећан долазак и дуг живот, за здравље своје и милог народа свог. И овдје, са божијег олтара, поздрави га пречасни госп. Михаило Самарџић, на што се г. Митрополит свему присутном народу и члановима власти срдачно захвалио на овако лијепом дочеку и усрдности. Како прије и вазда, тако и овом приликом поучио је своју милу паству, да и од сада буде сложма, да гаји љубав међу собом, да дјецу своју поучава добрим иримјером и поуком; а као узвишену врлину по ријечима св. писма, нарочито је нагласио, да му народ увијек буде одан најузвишенијем земље господару Његову Величанству Цару и Краљу Францу Јосифу I. Иза молепствија г. Митрополит је одмах посјетио мјесна црквено-школска и друга звања, а онда се с предсједником срнске црквено-школске опћине, г Ристом Вукановићем, одвезао у свој стан, код г. пароха Самарџића, гдје је у кругу пароха, српске општине, грађанства и честите омладине, провео лијепе часове одмора и разговора о свему оном, што води народној срећи и напретку. Сјутра дан, у недјељу, 29. маја, била је у цркви свечана архијерејска служба, пропраћена опет красним говором Архипастира, а послије св. службе народ је у порти и у вароши провео дан у најљепшем весељу. Овог дана при вечери учествовао је